Пређи на садржај

Краљ сточара

С Википедије, слободне енциклопедије
Краљ сточара
Краљ сточара
Изворни називO rei do gado
Преп. и каоThe king of the cattle
Жанрдрама
Форматтеленовела
АуторБенедито Руј Барбоса
Продуцентска
кућа
Реде Глобо
СценариоБенедито Руј Барбоса
Едилене Барбоса
Едмара Барбоса
РежијаКарлос Араухо
Луиз Фарнандо Карвало
Емилио ди Бијаси
Хосе Луиз Виљарим
УлогеАнтонио Фагундес
Глорија Пирес
Патрисија Пилар
Земља Бразил
ЛокацијаОколина Сао Паула
1940-те
1996.
Језикпортугалски
Број епизода209 (национална верзија)
130 (међународна верзија)
Време трајања~50 минута
ПродукцијаРеде Глобо
ДистрибуцијаGlobo TV Internacional
Емитовање
Прво
приказано на
Реде Глобо
Премијерно
приказивање
17. јун 1996. — 14. фебруар 1997.
Емитовање у Србији
ЕмитерРТС 1
Премијерно
приказивање
октобар 2001. — април 2002.
ПретходникНова земља
НаследникВетрови страсти
Званични веб-сајт
Профил на IMDb-ју

Краљ сточара (порт. O rei do gado) бразилска је теленовела, продукцијске куће Реде Глобо, снимана 1996.[1][2]

У Србији је приказивана током 2001. и 2002. на Првом програму Радио-телевизије Србије.[3]

Синопсис

[уреди | уреди извор]

Бердинаци и Мезенге су комшије и смртни непријатељи. Главни разлог супарништва је ограда која раздваја њихове поседе. Изван ове расправе, млади Енрико Мезенга и Ђована Бердинаци заљубљују се против воље својих очева и беже како би сачували своју љубав. Пар добија сина Бруна, који постаје успешни пољопривредник и добија надимак „Краљ сточара“.

Бруно живи у несрећном браку са Леом, која га вара са користољубивим Ралфом. Имају двоје деце, Леу и Маркоса, који воде испразан живот младих богаташа. Када сазна да га вара, Бруно се разводи од Лее и одлази на ранч како би решио тамошње проблеме. На ранчу упознаје тајанствену Луану, једну од радница, у коју се заљубљује. Жеремијас Бердинаци, Брунов стриц, још увек гаји мржњу између двеју породица. Он има опсесију према Маријети, братаници коју никада није видео, кћерки свог брата Ђакома Гиљерма, и одлучује да јој остави сво своје богатство.

Глумац: Улога:
Антонио Фагундес Антонио Мезенга
Бруно Мезенга
Раул Кортез Жеремијас Бердинаци
Патрисија Пиљар Луана
Маријета Бердинаци
Глорија Пирес Рафаела Бердинаци
лажна Маријета
Фабио Асунсао Маркос Мезенга
Силвија Пфеифер Лејла
Алмир Сатер Апарицио
Пирилампо
Амилтон Монтеиро детектив Кловис
Ана Беатриз Ногуера Жасира
Ана Роса Марија Роса
Антонио Помпео Домингос
Бете Мендес Донана
Карлос Такеши Олаво
Карлос Вереза сенатор Кахијас
Косме де Сантос Формига
Емилио Орсиољо Нето Ђузепе
Гиљерме Фонтес Отавињо
Ијара Хамра Лурдиња
Илва Нињо Жоана
Џексон Антинес Ређино
Хаиро Матос Фаусто
Хосе Аугусто Бранко Жозимар
Лавинија Власак Лиа Мезенга
Лејла Лопес Сузане
Лијана Дувал Китерија
Лусијана Вендрамини Марита
Мара Карваљо Биа
Марсело Галдино Жералдињо
Марија Хелена Падер Жулија
Марија Лима Лилијана
Неуса Борхес Марта
Оскар Маргини Ралф
Пауло Коронато Димас
Ређина Доурадо Магу
Рожерио Марсико Олегарио
Стенио Гарсија Зе до Арагуаја
Серхио Реис Зе Бенто
Валдерез де Барос Жудит
Тарсисио Мејра Ђузепе Бердинаци
Ева Вилма Маријета Бердинаци (у младости)
Вера Фишер Нена Мезенга (у младости)
Леонардо Брисио Енрико Мезенга (у младости)
Летиција Спиљер Ђована Бердинаци (у младости)
Марсело Антони Бруно Бердинаци (у младости)
Како Киоклер Жеремијас Бердинаци (у младости)
Маноел Боусинас Ђакомо Гиљерме (у младости)
Клаудио Кореа Кастро Бепо Вендаћио (у младости)

Референце

[уреди | уреди извор]