Пређи на садржај

Крбава (Удбина)

Координате: 44° 36′ 48″ С; 15° 40′ 04″ И / 44.61321503845534° С; 15.66768711096572° И / 44.61321503845534; 15.66768711096572
С Википедије, слободне енциклопедије
Крбава
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаЛичко-сењска
ОпштинаУдбина
ОбластЛика
Становништво
 — 2011.Пад 37
Географске карактеристике
Координате44° 36′ 48″ С; 15° 40′ 04″ И / 44.61321503845534° С; 15.66768711096572° И / 44.61321503845534; 15.66768711096572
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина637 m
Крбава на карти Хрватске
Крбава
Крбава
Крбава на карти Хрватске
Крбава на карти Личко-сењске жупаније
Крбава
Крбава
Крбава на карти Личко-сењске жупаније
Остали подаци
Поштански број53236 Подлапача
Позивни број+385 53

Крбава је насељено мјесто у Лици. Припада општини Удбина, Личко-сењска жупанија, Република Хрватска.

Географија

[уреди | уреди извор]

Крбава је удаљена око 19 км сјеверозападно од Удбине. Налази се у средишњем дијелу Крбавског поља.

Историја

[уреди | уреди извор]

Насеље се некад звало Пишаћ. Крбава се од распада Југославије до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини. До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Кореница.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према попису из 1991. године, насеље Крбава је имала 134 становника, од којих је било 123 Срба, 9 Хрвата и 2 Југословена. Према попису становништва из 2001. године, Крбава је имала 38 становника.[1] Крбава је према попису из 2011. године имала 37 становника.[2] Кроз дугу историју, у Крбави су присутна свега четири презимена - Смиљанић, Цвијановић, Чорак и Бунчић. Из братства крбавских Смиљанића потекао је и чувени јунак Илија Смиљанић, саборац славног Стојана Јанковића у бојевима са Турцима. Смиљанићи су, иначе, одувек чинили готово 90 посто становништва села Крбава, а подељени су неколико подгрупа које имају такозване "шпицнамете" или неку врсту подпрезимена - Белићи, Драговићи, Савићевићи, Николићи... - која нису у крвном сродству. Крбавски Смиљанићи, Цвијановићи и Бунчићи који су били најмалобројнији и угасили су се још пре Првог светског рата су Срби православне вере, док су Чорци подељени на Србе православце и Хрвате католике. До тога је дошло када је једна од великих кампања превођења Срба у католицизам коју је спроводио аустријски генерал Лаудон (једна велика шума између Крбавског поља и Коренице и данас носи назив "Лаудонов гај") обустављена у тренутку када је покрштена отприлике половина становника крбавског засеока Чорци.

Националност[3] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 123 148 211
Југословени 2 18 6
Хрвати 9 16 31
остали и непознато 1
Укупно 134 183 248 328
Демографија[3]
Година Становника
1961. 328
1971. 248
1981. 183
1991. 134
2001. 38
2011. 37

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Попис становништва 2001. Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2011), Приступљено 9. 4. 2013.
  2. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 15. 4. 2013. 
  3. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]