Пређи на садржај

Крик (филм)

С Википедије, слободне енциклопедије
Крик
Филмски постер
Изворни насловKřik
РежијаЈаромил Јиреш
СценариоЛудвик Ашкензи на основу његове приповетке
Главне улогеЕва Лиманова
Јозеф Абрхам
МузикаЈан Клусак
СниматељЈарослав Кучера
СтудиоСтудио Барандов
Година1963.
Трајање80 минута
Земља Чехословачка
Језикчешки
IMDb веза

Крик“ (чеш. Křik) чехословачки је играни филм из 1963. Режирао га је Јаромил Јиреш и представља његово прво дугометражно остварење у каријери. Сценарио је заснован на приповеци Лудвика Ашкензија. У овом поетском филму[1] главни протагонисти су млади брачни пар, Славек (Јосеф Абрхам) и Ивана (Ева Лиманова), који очекују прву бебу. Славек одводи Ивану у породилиште, али обоје интензивно размишљају једно о другом. И док се Ивана кроз флешбекове сећа заједничке прошлости, Славек, сусрећући се са различитим клијентима док поправља телевизоре широм Прага, постаје осетљив на многобројне негативне апсекте несавршеног света, у којем треба да расте њихово дете.

„Крик” се сматра једним од првих, ако не и првим филмом, чехословачког новог таласа. Интернациналној публици је приказан на Канском фестивалу 1964. „Крик” је формално инспирисан француским авангардним филмом и остварењима француског новог таласа, поготово у погледу тежње ка документаризму. Јиреш је, такође, примењивао до тада неубичајне поступке кретања камере и поигравао се са тачкoм гледишта.

Заплет филма

[уреди | уреди извор]
УПОЗОРЕЊЕ:Следе детаљи заплета или комплетан опис радње!

Телевизијски сервисер Славек (Јозеф Абрхам) доводи своју жену Ивану (Ева Лиманова) у породилиште. Од тренутка растанка, њих двоје не престају да мисле једно о другом. Њихово сећање на заједнички живот се представља у низу сценских фрагментата. Сећају се како су се упознали, бриге живота у изнајмљеном стану, венчање, опремање новог стана итд. Такође, сећају се ситних свађа и чињенице да у први мах нису желели бебу. Док Ивана чека порођај, Славек наставља са својим дневним обавезама сервисирања телевизора. У сусрету са различитим клијентима широм Прага Славек постаје осетљивији на различите неправде попут класне неједнакости, опасности од атомске бомбе, прељуба, расизма, лицемерних припадника елите и чињенице да је историја света једна непрестана историја ратовања. Он схвата да је свет где ће расти његово дете далеко од идеалног. Филм се завршава рађањем Славекове и Иванине ћерке.

Глумац Улога
Ева Лиманова Ивана
Јозеф Абрхам Славек
Јан Верих наратор

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Hames 2009, стр. 57.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]