Криластонепчана јама
| Криластонепчана јама | |
|---|---|
 Леви вилични (максиларни) синус, поглед са стране; позади горње вилице, а испред криластог наставка је смештена криластонепчана јама | |
 Лобања, поглед са стране; означен је улаз у криластонепчану јаму | |
| Детаљи | |
| Систем | коштани систем |
| Називи и ознаке | |
| Латински назив | fossa pterygopalatina |
| MeSH | D056739 |
| TA98 | A02.1.00.025 |
| TA2 | 429 |
| FMA | 75309 |
| Општа остеологија | |
Криластонепчана јама или птеригопалатинска јама (лат. fossa pterygopalatina) јесте дупља лобање која припада групи краниофацијалних дупљи, заједно с носном дупљом, очном дупљом и подслепоочном јамом. Постављена је унутра и дубље од подслепоочне јаме, споља од носне дупље, а позади и испод очне дупље. Овај врло узан простор смештен је између горње вилице и криластог наставка клинасте кости.[1][2]
Криластонепчана јама је преко одговарајућих отвора и канала у вези с околним пределима: носном, очном и усном дупљом, подслепоочном јамом, ждрелом и средњом лобањском јамом.
У криластонепчаној јами се налазе: завршни, криластонепчани део виличне артерије, криластонепчани део горњовиличног живца (V2) и вегетативни ганглион који је придодат том живцу — криластонепчани ганглион. Поменути елементи дају овој јами посебан клинички значај.
Опис јаме
[уреди | уреди извор]Криластонепчана јама је у облику четворострана пирамиде на којој се анатомски описују: четири зида (предњи, задњи, унутрашњи, спољашњи), база (која је окренута навише) и врх (који је окренут наниже).[3]
Зидови јаме
[уреди | уреди извор]Предњи зид криластонепчане јаме чине испупчење горње вилице (tuber maxillae), која се налази на задњој страни тела ове кости, као и спољашња страна очног наставка непчане кости (processus orbitalis ossis palatini).
Задњи зид јаме граде предња страна корена криластог наставка клинасте кости (processus pterygoideus ossis sphenoidei) и вилична страна спољашње површине великог крила клинасте кости (facies maxillaris alae majoris ossis sphenoidei).
Унутрашњи зид јаме граде вилична (спољашња) страна усправног листа непчане кости (facies maxillaris ossis palatini) као и клинасти наставак ове кости (processus sphenoideus ossis palatini).
Спољашњи зид јаме практично недостаје, а представљен је криластовиличном пукотином (fissura pterygomaxillaris). Ову пукотину ограничавају испупчење горње вилице напред и криласти наставак клинасте кости позади.
База јаме
[уреди | уреди извор]База јаме је окренута навише, а чини је доња страна тела клинасте кости (corpus ossis sphenoidei).
Врх јаме
[уреди | уреди извор]Врх јаме је усмерен према доле и одговара горњем отвору великог непчаног канала (canalis palatinus major).
Веза са суседним пределима
[уреди | уреди извор]
Преко многобројних комуникационих отвора и канала криластонепчана јама ступа у односе с околним пределима: носном дупљом, очном дупљом, усном дупљом, подслепоочном јамом, ждрелом, средњом лобањском јамом).[3][4]
На предњем зиду налази се доња очна пукотине (fissura orbitalis inferior), преко које се остварује веза између криластонепчане јаме и очне дупље (orbita).[3] Кроз њу из јаме у очну дупљу пролази инфраорбитална артерија (arteria infraorbitalis).[5]
На задњем зиду налази се неколико отвора и канала. На виличној страни спољашње површине великог крила клинасте кости, која чини горњи део задњег зида, уочава се округли отвор (foramen rotundum). Он омогућава комуникацију између птеригопалатинске и средње лобањске јаме (fossa media cranii). Кроз њега пролази горњовилични живац (V2), друга завршна грана V можданог живца (nervus trigeminus).
На предњој страни корена криластог наставка клинасте кости, који чини доњи део задњег зида, налази се предњи отвор криластог канала (canalis pterygoideus; по аутору познат као Видијев канал). Преко овог канала комуницирају криластонепчана јама и парафарингеални простор (spatium parapharyngeum), а кроз њега пролазе криласта артерија (arteria canalis pterygoidei) и живац (nervus canalis pterygoidei).
У средњем делу задњег зида назиру се два врло мала канала: непчановагинални канал (canalis palatovaginalis; познат и као ждрелни канал) и непчанораласти канал (canalis vomerovaginalis; његово присуство је варијабилно).[6] Они омогућују комуникацију између криластонепчане јаме и горњег (носног) спрата ждрела (pars nasalis pharyngis). Непчановагинални канал је сталан и њега ограничавају доња страна вагиналног наставка клинасте кости (processus vaginalis ossis sphenoidei) и клинасти наставак непчане кости.[7] Кроз овај канал пролази ждрелни живац (nervus pharyngeus; грана горњовиличног живца) и ждрелна грана виличне артерије.[8][9]
Раластовагинални канал је несталан канал кога граде горња страна вагиналног наставка клинасте кости и крило раласте кости (ala vomeris).[7] Када постоји он служи за пролазак других омањих артеријских и живчаних огранака намењених ждрелу.[10]
На унутрашњем зиду се налази клинастонепчани отвор (foramen sphenopalatinum). Преко њега је остварена веза између криластонепчане јаме и носне дупље (cavitas nasi). Служи за пролазак истоимене артерије (arteria sphenopalatina; завршна грана максиларне артерије) и групе задњих горњих носних живаца (rami nasales posteriores superiores; огранци максиларног живца).[3][5]
Спољашњи зид у целости је представљен криластовиличном пукотином преко које је остварен непосредан контакт између криластонепчане и подслепоочне јаме (fossa infratemporalis). Од већих структура кроз ову пукотину пролазе вилична артерија и мождани живац V2.
Врх птеригопалатинске јаме чини горњи отвор великог непчаног канала. Његов доњи крај — велики непчани отвор (foramen palatinum majus), налази се на коштаном непцу (palatum osseum). Велики непчани канал заправо повезује криластонепчану јаму и усну дупљу (cavitas oris). Кроз њега се пружају нисходна непчана артерија (arteria palatina descendens; грана максиларне артерије) и непчани живци (гране максиларног нерва) — велики непчани живац (nervus palatinus major) и мали непчани живци (nervi palatini minores).
| Део јаме | Комуникациони отвор/канал | Околни предео |
|---|---|---|
| Задњи зид | округли отвор | средња лобањска јама |
| криласти канал (Видијев канал) | парафарингеални простор | |
| непчановагинални канал (ждрелни канал) | ждрело | |
| раластовагинални канал (несталан) | ждрело | |
| Предњи зид | доња очна пукотина | очна дупља |
| Унутрашњи зид | клинастонепчани отвор | носна дупља |
| Спољашњи зид | криластовилична пукотина | подслепоочна јама |
| Врх | велики непчани канал | усна дупља |
Садржај јаме
[уреди | уреди извор]Садржај криластонепчане јаме чине:[11]
- завршни, птеригопалатински део виличне артерије;
- птеригопалатински део стабла горњовиличног живца (који уједно даје највећи број његових грана);
- криластонепчани ганглион (ganglion pterygopalatinum; вегетативни парасимпатички ганглион који је придодат горњовиличном живцу).
Клинички значај
[уреди | уреди извор]Због свог положаја и многобројних односа, криластонепчана јама представља погодно место за ширење тумора, инфекција и запаљенских процеса у глави и врату (jувенилни ангиофибром назофаринкса, назофарингеални карцином, синуситис...).[12]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Криластонепчани ганглион и зубне гране које потичу од горњовиличног живца -
Спољашњи зид носне дупље; уочава се криластонепчани ганглион са својим гранама -
Криластонепчана јама
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Illustrated Anatomy of the Head and Neck, Fehrenbach and Herring, Elsevier, 2012, стр. 69
- ^ Stojšić Džunja, Mijatov Ukropina & Obradović 2021, стр. 134.
- ^ а б в г Stojšić Džunja, Mijatov Ukropina & Obradović 2021, стр. 135.
- ^ Osborn, Anne (март 1979). „Radiology of the Pterygoid Plates and Pterygopalatine Fossa” (PDF). American Journal of Roentgenology. 132 (3): 389—394 стр. PMID 106641. doi:10.2214/ajr.132.3.389.
- ^ а б Jovanović & Jeličić 2010, стр. 96—99.
- ^ „Pterygopalatine fossa”. Radiopaedia. Приступљено 4. 10. 2024.
- ^ а б Stojšić Džunja, Mijatov Ukropina & Obradović 2021, стр. 94.
- ^ „Palatovaginal canal”. Radiopaedia. Приступљено 4. 10. 2024.
- ^ „Palatovaginal canal”. imaios. Приступљено 4. 10. 2024.
- ^ „Vomerovaginal canal”. imaios. Приступљено 4. 10. 2024.
- ^ Stojšić Džunja, Mijatov Ukropina & Obradović 2021, стр. 136.
- ^ „Pterygopalatine fossa anatomy”. Kenhub. Приступљено 4. 10. 2024.
Литература
[уреди | уреди извор]- Срдић Галић, Биљана, ур. (2021). Практикум из анатомије: за студенте медицине (2. измењено изд.). Нови Сад: Медицински факултет. ISBN 978-86-7197-651-0.
- Jovanović, Slavoljub V.; Jeličić, Nadežda A. (2010). Anatomija čoveka: glava i vrat: za studente medicine (18. izd.). Beograd: Savremena administracija. ISBN 978-86-387-0783-6.
- Stijak, Lazar; Aksić, Milan; Đulejić, Vuk (2017). Repetitorijum iz anatomije. Beograd: L. Stijak. ISBN 978-86-918105-3-5.
- Stojšić Džunja, Ljubica; Mijatov Ukropina, Ljilja; Obradović, Danica (2021). Osteologija (3. izd.). Novi Sad: Medicinski fakultet. ISBN 978-86-7197-652-7.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Pterygopalatine Fossa − an overview, ScienceDirect Topics (језик: енглески)
