Крсто Радуловић
| Крсто Радуловић | |
|---|---|
 Крсто са орденима | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1832 |
| Место рођења | Заврх |
| Датум смрти | 1940 |
| Место смрти | Заврх |
| Војна каријера | |
| Служба | 1850 — 1916. |
| Војска | Војска Кнежевине и Краљевине Црне Горе |
| Чин | барјактар |
| Учешће у ратовима | Битка на Граховцу Битка код Вучјег дола Први балкански рат Брегалничка битка Битка код Мојковца |
| Одликовања | Обилића медаља Орден књаза Данила I Медаља за ревност Граховачка медаља укупно 11 ордена за храброст и врлине |
Крсто Радуловић (Заврх код Никшића, 1832 — Заврх код Никшића, 1940) био је српски ратник са Граховца, барјактар са Вучјег дола, учесник битке за Скадар 1912. године, Брегалничке 1913. и Мојковачке битке 1916. године. Рођен је у познатој хајдучкој кући Радуловића из Заврха. Био је гласовити барјактар са Вучјег дола,[1] пушконоша и учесник свих бојева и ослободилачких ратова које је српска држава Црна Гора водила у другој половини 19. и првим деценијама 20. вијека.[2]
На прагу девете деценије живота није узмакао ни пред крвавим жицама на Бардањолу. Раме уз раме са сином Спасојем и унуком капетаном Станком, јуришао је на Скадар 1912. године, војевао је на Брегалници и Мојковачкој битци са својих 84. године. Умро је 1940. године у 108. години живота. На његовим грудима је сијало једанаест високих одличја за храброст и војничке заслуге и врлине, међу којима је био и Данилов крст.[3]
У својим казивањима истицао је да добро памти кад су Морачани, Ускоци и Дробњаци одрубили главу злогласном турском харачлији Смаил-аги Ченгићу, као и страшни погром који је у тим крајевима за освету починио Смаил-агин син Дедага.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Буха 1990, стр. 182.
- ^ „СЕЋАЊЕ НА ПАРТИЗАНСКИ ЗЛОЧИН: Крвава сеоска вечера у Брезовику”. Србин инфо (28.01.2015). Приступљено 28. 2. 2024.
- ^ „Da se ni u ratu ne ponovi (1)”. Budo Simonović (2016). Приступљено 28. 2. 2024.
- ^ „Da se ni u ratu ne ponovi (1)”. Budo Simonović (2016). Приступљено 28. 2. 2024.
Литература
[уреди | уреди извор]- Буха, Миливоје (1990). Невесињска пушка и Херцеговачки устанак 1875-1878. године, стр. 181-182. Београд: Синекс.