Пређи на садржај

Кртице

С Википедије, слободне енциклопедије

Кртице
Временски распон: горњи еоцен − данашњост
Лева колона:
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Eulipotyphla
Породица: Talpidae
G. Fischer, 1814
Потпородице

Talpinae
Scalopinae
Uropsilinae

Кртице (лат. Talpidae)[1] су породица сисара из групе бубоједа (Insectivora). Ова породица обухвата углавном фосоријалне врсте (воде подземан начин живота) које насељавају Азију, Европу и Северну Америку.[2][3] Спадају у примитивније сисаре.

Неке врсте су делом и водене, као што су Десмани.[4] Имају цилиндрична тела прекривена црним крзном са малим или покривеним очима и генерално се не служе видом, док им уши нису видљиве. Хране се малим бескичмењацима који такође живе испод земље. На подручју Евроазије и Америке се налази 35 врста. Кртице се погрешно сматрају штеточинама: не једу корене биљака већ инсекте и наметнике, а копањем мешају хумус. Једини су проблем накупине земље када изађу на површину.

Прве кртице су еволуирале од животиња налик ровчицама које су се прилагодиле копању касно у еоцену у Европи. Eotalpa anglica је најстарија позната кртица, откривена је у касним еоценским наслагама басена Хемпшира,[5] Велика Британија.[6] Верује се да су најпримитивније постојеће кртице налик ровчици,[7] док су се друге врсте прилагодиле даље у подземном окружењу, а у неким случајевима и на водени начин живота.[4]

Особине[уреди | уреди извор]

Кртице су животиње тамне боје и цилиндричног облика тела. Величина им варира од веома малих врста, као што је Neurotrichus gibbsii (северноамеричка кртица) дугачка само 2,4 cm и масе 12 грама до знатно већих, као што је Desmana moschata (руски дезман) дугачка 18–22 cm и масе 550 грама. Крзно варира од врсте до врсте, али је увек густо и кратко.

Задњи екстремитети кртица су прилагођени за копање, а на прстима се налазе канџе. Код дезмана су прсти спојени и прилагођени пливању. Већина врста има кратак врат, међутим код дезмана је издужен[8].

Већина врста има мале очи које су редуковане, али само неколико врста је потпуно слепо. Очи се могу налазити испод коже и тада је врста слепа, али и даље остаје очувана очна јабучица и очни нерв (лат. nervus opticus). Talpidae имају добро развијено чуло додира, али плен проналазе и користећи чуло мириса и слуха.

Ово су инсективорни организми и углавном се хране глистама из земље и ларвама инсеката. Имају релативно неспецијализован зубни систем са следећом зубном формулом:

Дентиција
2-3.1.3-4.3
1-3.0-1.3-4.3

Класификација[уреди | уреди извор]

Породица кртице (Talpidae) се састоји из три потпородице, 17 родова и 51 врсте.

Врсте[уреди | уреди извор]

Подврсте[уреди | уреди извор]

Однос са људима[уреди | уреди извор]

Све врсте из породице Talpidae класификоване су као „забрањени нови организми“ према новозеландском Закону о опасним супстанцама и новим организмима из 1996. године, што спречава њихов увоз у земљу.[9]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Hutterer, Rainer (16. 11. 2005). Don E. Wilson and DeeAnn M. Reeder, ур. Mammal Species of the World (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 300—311. ISBN 978-0-8018-8221-0. 
  2. ^ „Mole Biology”. Архивирано из оригинала 12. 03. 2010. г. ; Themoleman.com; preuzeto 7. prosinca 2009.
  3. ^ Mole Distribution Map; Umanitoba.ca; preuzeto 7. prosinca 2009.
  4. ^ а б Savage, RJG; Long, MR (1986). Mammal Evolution: an illustrated guide. New York: Facts on File. стр. 53. ISBN 0-8160-1194-X. 
  5. ^ Gibbard P.; Lewin J. (29. 10. 2007). „History of the major rivers of southern Britain during the Tertiary”. Quaternary Palaeoenvironments Group. Приступљено 2008-03-04. 
  6. ^ Hooker, Jerry J. (2016). „Skeletal adaptations and phylogeny of the oldest mole <SCP>E</SCP>otalpa (<SCP>T</SCP>alpidae, <SCP>L</SCP>ipotyphla, <SCP>M</SCP>ammalia) from the <SCP>UK E</SCP>ocene: The beginning of fossoriality in moles”. Palaeontology. 59 (2): 195—216. doi:10.1111/pala.12221. 
  7. ^ Smith, Andrew T.; Xie, Yan; Hoffmann, Robert S.; Lunde, Darrin; McKinnon, John; Wilson, Don E.; Wozencraft, W. Chris (2010). A Guide to the Mammals of China. Princeton University Press. 
  8. ^ Gorman, Martyn (1984). Macdonald, D., ур. The Encyclopedia of Mammals. New York: Facts on File. стр. 766–769. ISBN 978-0-87196-871-5. 
  9. ^ Hazardous Substances and New Organisms Act 2003 - Schedule 2 Prohibited new organisms, New Zealand Government, Приступљено 26. 1. 2012 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кртице&oldid=27878410”