Пређи на садржај

Крунска улица (Београд)

С Википедије, слободне енциклопедије
КРУНСКА
улица
Општина Врачар
Почетак Улица кнеза Милоша (Београд)
Пионирски парк
Андрићев венац
Крај Улица Максима Горког (Београд)
Пијаца Каленић (Београд)
Парк војводе Петра Бојовића
Дужина 1200 m
Названа 1997.
Стари називи Надеждина, Господар Јевремова (део), Краљице Драге (део), Посланичка, Кнегиње Персиде (део), Московска (део), Пролетерских бригада
Крунска улица, март 2008.

Крунска улица је улица у Београду, на Врачару. Протеже се од Пионирског парка (некада Дворске баште) и Улице кнеза Милоша до Парка војводе Петра Бојовића и Каленић пијаце.

Заштићена је као градска целина Београда.

Име улице

[уреди | уреди извор]

Улица је име добила по круни, симболу владарског достојанства. Ово име је носила од 1872. до 1896, од 1904. до 1946. и поново од 1997.[1]

У међувремену је чак 12 пута мењала име (у целини или само поједини њени делови):[2][3]

Историја

[уреди | уреди извор]

Крунска улица је у новијој историји позната по томе што се у њој налазило породилиште које је, током савезничком бомбардовању Београда на Ускрс 1944. године, погођено и тада је смртно страдало и неколико тек рођених беба.[4]

Објекти у Крунској улици

[уреди | уреди извор]
Ознака у улици Крунској у Београду
Генчићева кућа, данас Музеј Николе Тесле

У Крунској 51 налази се Генчићева кућа, подигнута као породична кућа Ђорђа Генчића, индустијалца и политичара, министар унутрашњих послова у време владавине краља Александра Обреновића, политички „вођа“ завере против краља Александра и градоначелник Ниша од 1894. до 1899. године. Кућа је установљена као непокретно културно добро и споменик културе. Од 1952. године у овом објекту се налази Музеј Николе Тесле.

Вредна помена је и Градска вила Велимира Поповића у Крунској 44, која представља веома добар пример развоја концепције стамбене архитектуре у Београду између два рата.[5]

У овој улици налази се више амбасада (Мађарске, Турске, Шпаније, Босне и Херцеговине, Бразила, Белгије), Центар за избеглице, Музичка школа „Стеван Мокрањац“ и Студентска поликлиника. Занимљиво је да је у згради у којој се сада налази Турска амбасада једно време живео наш велики песник Јован Јовановић Змај. Такође у овој улици се налазе и католички сакрални објекти Самостан Светог Крижа, Самостан Сестара милосрдница и Црква Криста Краља.[6]

У Крунској 69 је пуне две деценије, до 2015. године, било седиште Демократске странке. Зграда је реституцијом враћена Бранку - Бобу Божићу, сину предратног власника Добривоја Божића.[7][8]

Суседне улице

[уреди | уреди извор]

Крунска пресеца улице Ресавску, Светозара Марковића, Београдску, Проте Матеје, Кнегиње Зорке, Молерову, Коче капетана и Баба Вишњину.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Улице и тргови Београда 1 (А-М). Београд: Библиотека града Београда. 2004. ISBN 978-86-7191-066-8. COBISS.SR 118774540
  2. ^ Mlađenović, Vanja. „Krunska - ulica sa 12 imena”. 011info.com. Приступљено 29. 11. 2018. 
  3. ^ Каћански, Владислав Ст. (2008). Стари изглед Београда. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 162. 
  4. ^ „Савезничко бомбардовање Београда пре 69 година”. Политика. 15. 4. 2013. Приступљено 30. 11. 2018. 
  5. ^ Путник, Владана (2012). „ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ РАЗВОЈНИХ ТОКОВА МЕЂУРАТНЕ СТАМБЕНЕ АРХИТЕКТУРЕ БЕОГРАДА” (PDF). Наслеђе: 158—159. Приступљено 29. 11. 2018. 
  6. ^ „REČ-DVE O VRAČARSKIM ULICAMA (gde se nalaze, kako su dobile imena, šta u njima ima)”. Moj Vračar. Приступљено 29. 11. 2018. 
  7. ^ Божић стиже по вилу у Крунску („Блиц“, 25. јануар 216)
  8. ^ Ко је човек који је повратио Крунску (Б92, 18. фебруар 2016)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]