Кулиса
Кулиса (франц. coulisse, према coulis: који клизи, клизећи) је декоративни елеменат на позорници или покретни зид, којим се дочарава амбијент у којем се одвија радња комада, односно, позоришне представе. Он се лако покреће помоћу разних техничких помагала.[1]
Кулисе су дуго биле главни сценски елеменат, сачињене највише од платна, често осликаног и причвршћене за дрвени оквир, тј. рам.[2]
Кулиса која затвара задњи део позорнице зове се проспект, а она која покрива њен горњи део, и заправо, мења плафон, назива се софита.[2]
Први пут покретне и осликане кулисе употребљава 1620. године италијански архитекта и сценограф Ђован Батиста Алеоти (итал. Giovan Battista Aleotti), па се њихова употреба везује за илузионистичку позорницу.[2]
У пренесеном значењу, кулисама се фигуративно осликава оно чиме се нешто прикрива. То је нека врста привидне или варљиве спољашњости,[1] варка, параван.[2]
- Катедра за позоришну и радио режију Факултета драмских уметности у Београду, студентске представе
-
-
-
Референце
[уреди | уреди извор]| Нормативна контрола: Државне |
|---|
- ^ а б Klajn, Ivan (2012). Veliki rečnik stranih reči i izraza. Milan Šipka (6. izd изд.). Novi Sad. ISBN 978-86-515-0717-8. OCLC 931463156.
- ^ а б в г „kulisa | Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Приступљено 2022-11-24.