Култура чаја у Мексику
Мексичка култура чаја је позната по својим традиционалним биљним чајевима за које се сматра да имају лековита својства . Последњих деценија, увезени чајни напици такође су постали популарни у Мексику. Рецепти за мексички чај су постали популарни и изван Мексика.
Историја
[уреди | уреди извор]На простору данашњег Мексика расту бројне аутохтоне биљке које су локалне културе користиле за прављење инфузија вековима пре шпанске колонизације. Међутим, чајеви из Европе и Азије нису уведени у мексичку пољопривреду и тек треба да достигну ниво популарности који имају у многим другим земљама. Клима Мексика је разнолика, од пустиња до планинских висоравни и тропских кишних шума на југоистоку. Југоисточни регион може бити погодан за узгој увозних чајева.[1]
Мали број истакнутих установа у Мексико Ситију има формалне чајне собе у којима се служи чај у британском стилу, укључујући хотел Marquis Reforma и хотел Presidente Inter-Continental Mexico City hotel.[2]
Биљни чајеви
[уреди | уреди извор]Биљни чајеви су уобичајени у Мексику. Многе врсте биља, како аутохтоне тако и увезене, продају се на мексичким пијацама. Традиционалне медицинске биљне инфузије су уобичајене у неким мексичким имигрантским заједницама у Сједињеним Америчким Државама [3]
Полео је чај направљен од биљке Hedeoma drummondii. Осим што се користи за прављење пића у Мексику, ова биљка је такође коришћена као кулинарски зачин од стране домаћих култура северно од Мексика. Утврђено је да је Полео богат антиоксидансима.[4]
Hierba buena (Добра биљка) је име које се даје разним чајевима од менте који се продају на многим тржиштима у Мексику. Ова биљка је слична јерба матеу, који се користи у многим латиноамеричким земљама као мате, и широко се сматра да има здравствене предности. Благе стомачне тегобе се често лече напитком од лимунске траве или лимоном .
Традиционалне мексичке чајеве треба конзумирати са великим опрезом, јер погрешне дозе појединих врста чаја могу бити токсичне.[5]
Чај од дамјане направљен од листова дамијане обично се пије у Мексику и Бразилу за лечење импотенције.[6] Исту врсту чаја су користили и Астеци.
Чај од камилице је популаран у Мексику.
Модерни чајеви
[уреди | уреди извор]Јамајка ледени чај је популаран биљни чај направљен од цветова и листова јамајчанске биљке хибискуса (Hibiscus sabdariffa), познате као flor de Jamaica у Мексику. Служи се хладно и прилично слатко са доста леда. Црвени напитак који се на српском зове чај од хибискуса, је у Мексику познат као agua de Jamaica (вода Јамајке), и широко је доступан у ресторанима и код уличних продаваца.[7]
Чампурадо
[уреди | уреди извор]Чампурадо је мексички чоколадни напитак, који се понекад погрешно назива мексички чоколадни чај. То је популаран рецепт који се извози у Сједињене Државе. Ово пиће је направљено од чоколаде и зачина са циметом. Чампурадо је повезан са чоколадом, које је традиционално астечко пиће од какао зрна.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Mexico”. Rate Tea. Приступљено 23. 10. 2011.
- ^ „Tea Rooms”. Tea Guide. Архивирано из оригинала 13. 10. 2011. г. Приступљено 23. 10. 2011.
- ^ Jane E. Poss; Mary Ann Jezewski; Armando Gonzalez Stuart (новембар 2003). „Home Remedies for Type 2 Diabetes Used by Mexican Americans in El Paso, Texas” (PDF). Clinical Nursing Research. No. 4. 12: 304—323. doi:10.1177/1054773803256872. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 11. 2011. г. Приступљено 23. 10. 2011.
- ^ Ezequiel Viveros-Valdez; Catalina Rivas-Morales; Pilar Carranza-Rosales; Sandra Mendoza; Guillermo Schmeda-Hirschmann (May—Jun 2008). „Free radical scavengers from the Mexican herbal tea "poleo" (Hedeoma drummondii).”. Zeitschrift für Naturforschung C. 63 (5-6): 341—6. PMID 18669018. doi:10.1515/znc-2008-5-606 . Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=
(помоћ) - ^ „Medicinal plants of Mexico”. Sparks Mexico. Архивирано из оригинала 25. 11. 2019. г. Приступљено 23. 10. 2011.
- ^ Damiana Uses, Benefits & Side Effects - Drugs.com Herbal Database. www.drugs.org.
- ^ „Jamaica iced tea”. Cooking in Mexico. Архивирано из оригинала 4. 11. 2011. г. Приступљено 23. 10. 2011.