Куп европских изазивача у рагбију 2010/11.
Детаљи такмичења | |
---|---|
Датум | 7. октобар 2010. — 20. мај 2011. |
Екипе | 23 |
Коначан пласман | |
Шампиони | Харлеквинс (3. титула) |
Друго место | Стад Франс |
Статистике турнира | |
Одиграно утакмица | 67 |
Најбољи стрелац | Жулијен Каминати (97 поена, Брив) |
Куп европских изазивача у рагбију 2010/11. (службени назив: 2010–11 European Challenge Cup) је било 15. издање овог другог по квалитету, европског клупског рагби такмичења.
Учествовало је укупно 23 рагби клубова из Европе. 20 клубова било је подељено у 5 група, а још 3 су се прикључиле из купа шампиона у нокаут фазу челинџ купа. На крају су Квинси освојили трофеј, пошто су у финалу у Кардифу победили Стад Франс.[1]
Учесници
[уреди | уреди извор]- Ел Салвадор Шпанија
- Букурешт оукс Румунија
- Петрарка Италија
- Ровиго Италија
- Кроцијати Парма Италија
- Каваљери прато Италија
- Конот рагби Република Ирска
- Стад Франс Француска
- Стад Рошел Француска
- Брив (рагби јунион) Француска
- Монпеље (рагби јунион) Француска
- Бордо бегл Француска
- Ажен (рагби јунион) Француска
- Бургоин Француска
- Авирон Бајон Француска
- Њукасл Фалконс Енглеска
- Лидс карниџ Енглеска
- Глостер (рагби јунион) Енглеска
- Сејл шаркс Енглеска
- Харлеквинс Енглеска
- Ексетер Чифс Енглеска
Групна фаза
[уреди | уреди извор]20 екипа подељено је у 5 група и играло се двокружно. 4 бода се добијало за победу и 2 бода за нерешено, а у завршницу такмичења пролазиле су само првопласиране екипе. Њима су се придружиле и 3 екипе из Купа шампиона. Један бонус бод се добијао за 4 или више постигнутих есеја на једној утакмици и један бонус бод за пораз мањи од 8 поена разлике.
О повлашћеним екипама у жребу одлучивала је европска клупска рагби ранг листа. Групна фаза се играла од 7. октобра 2010, до 23. јануара 2011.
После шест кола у нокаут фазу челинџ шампиона отишли су Харлеквинс, Брив, Монпеље, Стад Франс и Стад Рошел.
Група 1
[уреди | уреди извор]Каваљери - Конот 23-21
Бајон - Харлеквинс 16-12
Конот - Бајон 16-13
Харлеквинс - Каваљери 55-17
Харлеквинс - Конот 20-9
Бајон - Каваљери 65-7
Конот - Харлеквинс 9-15
Каваљери - Бајон 7-31
Бајон - Конот 21-35
Каваљери - Харлеквинс 16-48
Конот - Каваљери 83-7
Харлеквинс - Бајон 39-17
|
|
Група 2
[уреди | уреди извор]Сејл - Ел Салвадор 97-11
Брив - Петрарка 32-6
Петрарка - Сејл 9-56
Ел Салвадор - Брив 3-116
Петрарка - Ел Салвадор 37-10
Брив - Сејл 18-9
Ел Салвадор - Петрарка 37-16
Сејл - Брив 13-15
Брив - Ел Салвадор 52-3
Сејл - Петрарка 54-0
Ел Салвдаро - Сејл 5-50
Петрарка - Брив 20-24
|
|
Група 3
[уреди | уреди извор]Њукасл - Бургоин 22-16
Ексетер - Монпеље 13-20
Монпеље - Њукасл 32-8
Бургоин - Ексетер 19-34
Монпеље - Бургоин 39-14
Ексетер - Њукасл 36-10
Бургоин - Монпеље 36-18
Њукасл - Ексетер 26-24
Њукасл - Монпеље 0-6
Ексетер - Бургоин 17-6
Бургоин - Њукасл 28-0
Монпеље - Ексетер 32-30
|
|
Група 4
[уреди | уреди извор]Стад Франс - Кроцијати 57-6
Букурешт - Лидс 9-23
Букурешт - Кроцијати 20-19
Лидс - Стад Франс 13-22
Букурешт - Стад Франс 20-29
Лидс - Кроцијати 55-6
Стад Франс - Букурешт 35-7
Кроцијати - Лидс 6-44
Кроцијати - Букурешт 16-12
Стад Франс - Лидс 39-10
Кроцијати - Стад Франс 17-34
Лидс - Букурешт 26-6
|
|
Група 5
[уреди | уреди извор]Ажен - Глостер 26-19
Ровиго - Стад Рошел 3-38
Глостер - Ровиго 90-7
Стад Рошел - Ажен 30-23
Ровиго - Ажен 10-33
Стад Рошел - Глостер 6-13
Ажен - Ровиго 61-11
Глостер - Стад Рошел 18-24
Ажен - Стад Рошел 17-28
Ровиго - Глостер 7-55
Глостер - Ажен 60-7
Стад Рошел - Ровиго 71-17
|
|
Завршница такмичења
[уреди | уреди извор]Харлеквини су на путу до финала победили Воспсе и Манстер, а Стад Франс је елиминисао Монпеље и Клермон. У финалу у Кардифу Квинси су победили Стад Франс и тако по трећи пут у клупској историји, освојили трофеј намењен освајачу европског челинџ купа.
Четвртфинале | Полуфинале | Финале | ||||||||
7. април - Ла Рошел | ||||||||||
Стад Рошел | 13 | |||||||||
29. април - Париз | ||||||||||
Клермон | 23 | |||||||||
Стад Франс | 29 | |||||||||
8. април - Париз | ||||||||||
Клермон | 25 | |||||||||
Стад Франс | 32 | |||||||||
20. мај - Кардиф | ||||||||||
Монпеље | 28 | |||||||||
Харлеквинс | 19 | |||||||||
8. април - Лондон | ||||||||||
Стад Франс | 18 | |||||||||
Харлеквинс | 32 | |||||||||
30. април - Лимерик | ||||||||||
Воспс | 22 | |||||||||
Манстер | 12 | |||||||||
9. април - Брив ла Гајар | ||||||||||
Харлеквинс | 20 | |||||||||
Брив | 37 | |||||||||
Манстер | 42 | |||||||||
Финале
[уреди | уреди извор]Харлеквинс | 19 - 18 | Стад Франс |
---|---|---|
Победник Купа европских изазивача у рагбију 2010/2011. |
---|
Харлеквинс 3. титула |
Стастика
[уреди | уреди извор]Највећа посета на утакмици
Манстер - Харлеквинс 24 907 гледалаца
Највише поена
- Жулијен Каминати 97, Брив
- Ник Еванс 94, Харлеквинс
- Ијан Китли 71, Конот
- Рафаел Лагарде 65, Монпеље
- Фреди Бурнс 64, Глостер
- Ник Меклод 58, Сејл
- Лионел Босис 53, Стад Франс
- Роб Милер 48, Сејл
- Рајан Дејвис 47, Ексетер
- Грег Госен 47, Стад Рошел
Највише есеја
- Том Брејди 5, Сејл
- Сем Гербер 5, Бајон
- Николас Жанжин 5, Брив
- Ник Меклод 5, Сејл
- Пјер Рабадан 5, Стад Франс
- Џејмс Симпсон-Денијел 5, Глостер
- Хенри Тиндер 5, Глостер
- Жулијен Кмаинати 4, Брив
- Џонатан Елгојен 4, Брив
- Хенри Фа'афи 4, Лидс
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Champions : European Rugby Challenge Cup (EPCR)[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено 25. 06. 2016. Сукоб URL—викивеза (помоћ)