Пређи на садржај

Куртич

Координате: 46° 20′ 33″ N 21° 18′ 26″ E / 46.34250° С; 21.30722° И / 46.34250; 21.30722
С Википедије, слободне енциклопедије
Куртич
рум. Curtici
Насеље
Куртич
Куртич
Official seal of Куртич
Грб
RO
RO
Куртич
Локација у Румунији
Координате: 46° 20′ 33″ N 21° 18′ 26″ E / 46.34250° С; 21.30722° И / 46.34250; 21.30722
Земља Румунија
ЖупанијаАрад
ГрадКуртич
Надморска висина100 m (300 ft)
Становништво (2021)
 • Укупно7,279
Временска зонаИсточноевропско време (UTC+2)
 • Лети (DST)Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод679901
Веб-сајтwww.primariacurtici.ro

Куртич (рум. Curtici, мађ. Kürtös) градић је у западном делу Румуније, у историјској покрајини Кришана. Куртич је град у жупанији Арад.

Куртич је према последњем попису из 2021. имао 7.279 становника.

Географија

[уреди | уреди извор]

Град Куртич је смештен у западном делу историјске покрајине Кришане, 23 километра северно од првог већег града, Арада. Град се налази близу државне границе са Мађарској, која се налази 8 километара северозападно.

Град је смештен на источном ободу Панонске низије, у подножју планине Бихор, која се издиже источно од града. Надморска висина места је око 100 метара.

Историја

[уреди | уреди извор]

Место се први пут помиње у историјским документима 1519. године. Између два светска рата носио је званичан назив Децебал. Статус града је насеље стекло 1968. године.

Године 1726. заслужни Србин племенитог рода, Самуило Хорват добио је од аустријског цара Карла VI за војне заслуге племство. Дат му је грб и земљишни посед - племићки предикат от Куртич-и. Тај предикат ће носити и његов син руски генерал Јован Хорват који је ту одрастао.[1] Јован је у Русији 1752. године створио српску војничку насељеничку област "Нова Сербија".[2]

Становништво

[уреди | уреди извор]

У односу на попис из 2002, број становника на попису из 2011. се смањио.

Демографија
1977.1992.2002.2011.
11.1049.9879.7627.453

Румуни су претежно становништво Куртича (око 70%), Мађари (19%) и Роми (10%).

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Српске студије", Београд 7/2016.
  2. ^ Љубивоје Церовић: "Јован Хорват - вођа првe сеобе Срба у Руско царство",

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]