Кучуккаинарџијски мир
Кучуккаинарџијски мир (рус. Кючук-Кайнарджийский мирный договор, тур. Küçük Kaynarca Antlaşması) склопљен је 21. јула 1774. у месту Кучук Каинарџи у Добруџи (данас место Кајнарџа у североисточној Бугарској). Потписали су га представници Руског царства (Пјотр Румјанцев у име Катарине Велике) и Османског царства (велики везир Мехмед-паша у име султана Абдула Хамида I) после пораза Османског царства у Руско-турском рату 1768—1774.[1]
Русија је Турској вратила Влашку, Молдавију и Бесарабију, а заузврат је добила право да штити хришћане у Османском царству и да интервенише у случају турских злоупотреба. Кримски канат је проглашен независном територијом, при чему је султан остао врховни верски вођа кримских Татара (калиф). Русија је добила Кабардију на Кавказу, луке Керч и Еникале на Криму, као и област око ушћа Дњепра. Укинута су ограничења руског суверенитета у области Азовског мора и дозвољено је руским трговачким бродовима да плове кроз Дарданеле.
Овај мировни уговор је био понижавајући ударац, некад силном, Османском царству.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ömer Lütfi Barkan (1985). Ord. Prof. Ömer Lütfi Barkan'a armağan. Istanbul University. стр. 48.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ömer Lütfi Barkan (1985). Ord. Prof. Ömer Lütfi Barkan'a armağan. Istanbul University. стр. 48.
- Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга.
- Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.