Пређи на садржај

Кућа породице Костић

С Википедије, слободне енциклопедије
Кућа породице Костић
Кућа породице Костић
Опште информације
МестоВрање
ОпштинаВрање
Држава Србија
Време настанка1907.
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе

Кућа породице Костић у Врању, налази се у улици Вула Антића 1. Породична кућа покојног Славољуба и Марије Костић, познатих врањских лекара као и њихових потомака.

Историјат куће

[уреди | уреди извор]

Ово здање сазидао је 1907. године Тома Зафировић, богати кројач и народни посланик. О томе сведочи монограм бившег власника у гипсаном амблему. После смрти Томе Зафировића, кућу је давне 1933. године купио Лазар Костић звани Влашче, трговац на велико, гросиста, иначе отац Славољуба Костића. Чудан сплет околности и судбоносни догађаји су допринели да се породица врло касно после тридесетих година усели у свој дом. То су била ратна догађања, која увек доносе несрећу.[1]

Архитектура куће

[уреди | уреди извор]

Кућа се издваја репрезентативношћу архитектонске композиције. Детаљи, декоративни елементи класичног стила су са истанчаним укусом и доприносе импресивности тога здања. Ово је једна од најлепших кућа на углу, испред велике раскрснице у центру Врања, на завијутку двеју улица. То су улице некадашње Краљице Марије( данас Улица Жикице Јовановића Шпанца и Вула Антића, којој званично припада). Кровна конструкција са четвртастим кубетима на кровним терасама, доприноси монументалности објекта.Здање има полукружне и троугласте допрозорне тимпаноне, високи сокл - цоклу. Такође ова кућа поседује раскошну металну капију као чипком саздану. Улазна врата су богата детаљима, изнад њих је канделабар, симбол гламура старих објеката. Такође, осим монограма TЗ, Томе Зафировића градитеља куће, постоји и детаљ.То су велике металне маказе на здању, јер ју је сазидао кроја..[1] Кућа је под заштитом државе и споменик културе.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Томашевић, Мирјана. Старинске куће Врања (2008. изд.). Врање: Народна библиотека "Бора Станковић". стр. 17.