Кјохо
Кјохо (享保) је јапанска ера (ненко) која је наступила после Шотоку, а пре Генбун ере. Временски је трајала од јула 1716. до априла 1736. године и припадала је Едо периоду.[1] Владајући цареви били су Накамикадо и Сакурамачи.[2] Ера је именована како би обележила смрт Токугаве Ијецугуа а њено име Кјохо у грубом преводу значи "претрпети и подржавати".
Важнији догађаји Кјохо ере
[уреди | уреди извор]
- 1717. (Кјохо 2): Шогун Токугава Јошимуне наређује и надгледа Кјохо реформе.[3]
- 1718. (Кјохо 3): Бакуфу поправља царски маузолеј.[4]
- 1718. (Кјохо 3, осми месец): Шогунат поставља кутију за предлоге и петиције (мејасубако) у просторије владиних званичника у Кјоту.[4]
- 1721. (Кјохо 6): Популација Еда достиже 1,1 милион становника и у том тренутку је најнасељенији град на свету.[5]
- 1730. (Кјохо 15): Токугава шогунат званично прихвата постојање тржишта пиринча Доџиме у Осаки и користи то како би надгледала трговину и прикупљала новац од пореза.[6] Напредак у пољопривреди допринео је повећаној производњи пиринча која доводи до пада цена средином Кјохо ере.[7]
- 3. август 1730. (Кјохо 15, двадесети дан шестог месеца): Избија пожар у Муромачију и 3.790 кућа бива уништено. Влада као помоћ поклања пиринач.[4]
- 1732. (Кјохо 17): Због великих ројева скакаваца који су разорили усеве настаје Кјохо глад.[8]
- 1733. (Кјохо 18): Гинсенг (женшен) који почиње да се производи у Јапану долази у локалне пијаце.[9]
- 1735. (Кјохо 20): У јапанску исхрану први пут улази слатки кромпир.[9]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Nussbaum & Roth 2002, стр. 584.
- ^ Titsingh, Issac. (1834). Annales des empereurs to japon. стр. 416-417.
- ^ Bowman, John Stewart (2000). Columbia Chronologies of Asian History and Culture.. стр. 142.
- ^ а б в Ponsonby-Fane, Richard (1956). Kyoto: the Old Capital, 794-1869.. стр. 320.
- ^ Foreign Press Center (1997). Japan: Eyes on the Country, Views of the 47 Prefectures.. стр. 127.
- ^ Adams, Thomas (1953). Japanese Securities Markets: A Historical Survey.. стр. 11.
- ^ Hayami, Akira; et al. (2004). The Economic History of Japan: 1600-1990.. стр. 67.
- ^ Hall, John (1988). The Cambridge History of Japan.. стр. 456.
- ^ а б Takekoshi, Yosaburō. (1930). Economic Aspects of the History of the Civilization of Japan,. стр. 352..
Литература
[уреди | уреди извор]- Adams, Thomas Francis Morton (1953). Japanese Securities Markets: A Historical Survey. Tokyo: Seihei Okuyama.. OCLC 4376900
- Foreign Press Center (1997). Japan: Eyes on the Country, Views of the 47 Prefectures. Tokyo: Foreign Press Center./Japan.
- Hall, John Whitney. Early Modern Japan (The Cambridge History of Japan. Cambridge: Cambridge University Press. 1988. ISBN 9780521223553. OCLC 489633115.. Vol. 4).
- Hayami, Akira, Osamu Saitō, Ronald P Toby. The Economic History of Japan: 1600-1990, Vol. 1, Emergence of Economic Society in Japan, 1600-1859. Oxford University Press. 2004. ISBN 9780198289050. OCLC 314513300..
- Nussbaum, Louis-Frédéric; Roth, Käthe (2002). Japan Encyclopedia. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01753-5. OCLC 58053128.
- Ponsonby-Fane, Richard Arthur Brabazon (1956). Kyoto: the Old Capital of Japan, 794–1869. Kyoto: Ponsonby Memorial Society. OCLC 182637732.
- Screech, Timon (2006). Secret Memoirs of the Shoguns: Isaac Titsingh and Japan, 1779-1822. London: RoutledgeCurzon. ISBN 978-0-203-09985-8. OCLC 65177072.
- Takekoshi, Yosaburō (1930). Economic Aspects of the History of the Civilization of Japan. London: Allen & Unwen, republished by Routledge. ISBN 978-0-415-32378-9.
- Titsingh, Isaac (1834). Annales des empereurs du Japon. Paris: Royal Asiatic Society, Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland. OCLC 5850691.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Јапански календар - илустрације и додатне информације