Књига о Мерлину
Књига о Мерлину | |
---|---|
Настанак и садржај | |
Ориг. наслов | The Book of Merlyn |
Аутор | Т. Х. Вајт |
Земља | Уједињено Краљевство |
Језик | енглески |
Жанр / врста дела | фантастика |
Издавање | |
Датум | 1977. |
Број страница | 137 |
Серија(л) | Краљ бивши и будући |
Хронологија | |
Претходник | Свећа на ветру |
Књига о Мерлину (енгл. The Book of Merlyn) је фантастични роман британског писца Т. Х. Вајта, који представља пети и завршни део серијала Краљ бивши и будући, али је објављен засебно и постхумно.[1]
Радња
[уреди | уреди извор]Књига почиње док се краљ Артур припрема за своју последњу битку. Мерлин се поново појављује да би завршио Артурово образовање и открио узрок ратова. Као што је то учинио у Мачу у камену, Мерлин поново демонстрира етику и политику Артуру претварајући га у разне животиње.
Последње поглавље књиге дешава се само неколико сати пре коначне битке између краља Артура и његовог сина и нећака Мордреда. Артур не жели да се бори после свега што је научио од Мерлина. Договара се са Мордредом да Енглеску подели на пола, а Мордред прихвата. Током склапања овог договора, змија долази до једног од Мордредових војника који извлачи мач. Супротна страна, несвесна змије, схвата ово као чин издаје. Артурове трупе нападају Мордредове, и Артур и Мордред гину у бици која следи.
Гиневра одлази у манастир и остаје тамо до смрти. Ланселот постаје пустињак и тако и умире. Његово последње чудо било је испуњење собе у којој је умро пријатним мирисом.
Концепт и креација
[уреди | уреди извор]Вајт је био инспирисан да напише Књигу о Мерлину након што је утврдио да је кључна тема Малоријеве Смрти Артурове проналажење „противотрова за рат”. Уместо да садржи јасан заплет, ова књига више подсећа на дискурс о рату и људској природи.[1]
Вајт је ревидирао Мач у камену, Краљицу ваздуха и таме, као и Витеза лошег кова да би кроз њих проткао антиратну тему.[1] У новембру 1941. Вајт је послао ревизије заједно са Свећом на ветру и Књигом о Мерлину свом издавачу са намером да свих пет делова буде објављено заједно као једна књига.[1] Издавач је то одбио због несташице папира за време рата и Вајтове антиратне поруке.[1][2]
Вајт је спасио делове одбаченог текста укључивањем сцена из Књиге о Мерлину у ревидирани део Мача у камену у колекцији Краљ бивши и будући, која је објављена 1958. године.
Поновно откриће и публикација
[уреди | уреди извор]Истраживачки центар за хуманистичке науке Хари Рансом Универзитета у Тексасу купио је већину Вајтових личних докумената и рукописа између 1967. и 1969. године. Године 1975. оригинални рукопис за Књигу о Мерлину откривен је међу овом колекцијом и Универзитет га је припремио за објављивање 1977. под насловом Књига о Мерлину: Необјављени закључак Краља бившег и будућег, са прологом Силвије Таунсенд Ворнер и илустрацијама Тревора Стаблија.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д Townsend Warner, Sylvia (1978). „The Story of the Book”. Ур.: White T.H. The Book of Merlyn. London: Fontana/Collins. ISBN 0-00-615725-4.
- ^ а б White, T. L. (1977). The Book of Merlyn. University of Texas Press. стр. flyleaf. ISBN 0-292-70718-5.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Књига о Мерлину на сајту Goodreads