Пређи на садржај

Летње олимпијске игре 2024.

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са ЛОИ ’24)
Град домаћинПариз,  Француска
Мото„Подели”
фр. Venez partager
Број држава~ 206 (укључујући АИН и ЕОР тимове)
Број спортиста~ 10 500
Број спортова329
Број такмичења32
Отварање игара26. јул 2024.
Затварање игара11. август 2024.
<  Токио 2020. Лос Анђелес 2028.  >

Летње олимпијске игре 2024. (фр. Jeux olympiques d'été de 2024), званично Игре XXXIII Олимпијаде (фр. Jeux de la XXXIIIe Olympiade), биле су олимпијске игре које су се одржале од 26. јула до 11. августа 2024. године у Паризу.[1]

Након што је претходно био домаћин 1900. и 1924. године, Париз је постао тек други град који је три пута био домаћин летњих олимпијских игара, заједно са Лондоном (1908, 1948. и 2012). Олимпијске игре 2024. године такође обележавају стогодишњицу олимпијских игара из 1924. године. Француска је била домаћин игара по шести пут, рачунајући и летње и зимске олимпијске игре.

Осим у Паризу и његовим предграђима, одређена спортска такмичења су била одржана и на другим местима. Такмичења у рукомету су одржана у Лилу, једрење се одржало у Марсељу, сурфовање на Тахитију у Француској Полинезији, док се фудбалски турнир играо широм Француске.[2][3][4] На Играма у Паризу су први пут одржана такмичења у брејкденсу.[2]

Избор домаћина

[уреди | уреди извор]

Шест градова кандидата били су Париз, Хамбург, Бостон, Будимпешта, Рим и Лос Анђелес. Дана 27. јула 2015, Бостон је одлучио да повуче кандидатуру Бостона за домаћина Игара, делом због помешаних осећања у граду Бостону. Хамбург је повукао своју понуду 29. новембра 2015. након одржавања референдума.[5] Рим се повукао 21. септембра 2016, наводећи као разлог финансијске проблеме.[6] Будимпешта се повукла 22. фебруара 2017, након што је 260.000 људи потписало петицију против кандидатуре.[7]

Након ових повлачења, Извршни одбор МОК-а састао се 9. јуна 2017. у Лозани, да би разговарао о избору домаћина за 2024 и 2028. годину.[8][9] Међународни олимпијски комитет је званично предложио да се истовремено 2017. године изаберу градови домаћини Олимпијаде 2024. и 2028. године. Предлог је на ванредном заседању МОК-а одбрен 11. јула 2017. године у Лозани.[9]

На 131. заседању МОК-а у Лими, 13. септембра 2017. одлучено је да домаћин Летњих олимпијских игара 2024. буде Париз, а Летњих олимпијских игара 2028. Лос Анђелес.

Град Држава Гласови
Париз  Француска Изабран за домаћина
Лос Анђелес  САД Домаћин ЛОИ 2028.
Хамбург  Немачка Повукли се
Рим  Италија
Будимпешта  Мађарска

Место одржавања

[уреди | уреди извор]

Већина олимпијских догађаја одржаће се у граду Паризу и његовом ширем подручју, укључујући суседне градове Сен Дени, Бурже, Нантер, Версај и Вер-сур-Марн.

Кошаркашке прелиминарне утакмице и рукометно финале одржаће се у Лилу, који је удаљен 225 км од града домаћина, једрење и неке фудбалске утакмице одржаће се у медитеранском граду Марсеју, који је од града домаћина удаљен 777 км, а сурфовање одржати у селу Теахупо на прекоморској територији Француске Полинезије, које је 15.716 км од Париза. Фудбал ће се одржавати у још пет градова, а то су: Бордо, Десен Шарпје, Нант, Ница и Сент Етјен.

Спортови

[уреди | уреди извор]

Програм Летњих олимпијских игара 2024. садржаће 329 догађаја у 32 спорта, укључујући 28 „основних“ олимпијских спортова који су били на програму 2016. и 2020. године,[10] и четири необавезна спорта које је предложио Организациони комитет Париза. Брејкденс ће дебитовати на Олимпијским играма, док ће се скејтборд, спортско пењање и сурфовање вратити.[11][12]

Табела медаља

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Табела освојених медаља на Летњим олимпијским играма 2024.

На Летњим олимпијским играма 2024. у Паризу, медаље представљају кључне награде за спортске успехе. Освајање медаља је врхунац олимпијских амбиција, и свака медаља симболизује изузетност, труд и посвећеност спортиста.

Златне медаље су највредније награде и представљају највиши спортски успех на Олимпијади. Освајачи златних медаља су проглашени победницима у својим дисциплинама и добијају највеће признање за свој успех. Освајање златне медаље често подразумева изузетне способности, стратегију и издржљивост, што је чини врхунским постигнућем у свету спорта.

Сребрне медаље се додељују спортистима који су завршили на другом месту. Оне представљају велики успех и постигнуће, иако нису највише награђене, сребрне медаље су резултат изузетне конкурентности и високе перформансе. Спортисти који освајају сребрну медаљу показују изванредне способности и такмичарску спремност.

Бронзане медаље су награде за треће место и признају труд и вештину спортиста који су се борили за високо рангирање. Бронзана медаља представља важан успех, посебно у веома конкурентним дисциплинама, и награђује спортску вештину и упорност.

Медаље на Олимпијади не представљају само физички трофеј, већ и постигнуће на глобалном нивоу, признање за посебно висок ниво спорта, и увек су резултат дуготрајног рада, тренинга и личних жртви. Оне су симбол националног поноса и индивидуалне величине, а такође служе као инспирација и мотивација за будуће генерације спортиста.

Ова табела пружа јасан и свеобухватан преглед освојених медаља на Летњим олимпијским играма 2024. и омогућава упоређивање резултата између водећих олимпијских нација и осталих учесника.

Земље учеснице

[уреди | уреди извор]

Након руске инвазије на Украјину, МОК је суспендовао Олимпијске комитете Русије и Белорусије због кршења олимпијског примирја. Руски и белоруски спортисти ће се уместо тога такмичити као „појединачни неутрални спортисти“ (АИН) без националне идентификације.[13][14] Појединачне неутралне спортисте мора одобрити међународна федерација сваког спорта, а затим и панел МОК-а.[15] Као појединачни спортисти, они се неће сматрати делегацијом током церемоније отварања или у табели медаља.[16][17][18]

Контроверзе

[уреди | уреди извор]

Церемонија отварања Олимпијских игара у Паризу 2024. изазвала је значајне контроверзе међу хришћанима и другима због перформанса, реконструисање слике Ле Фестин дес Диеук Јана ван Бијлерта, која приказује различите грчке богове који учествују на банкету на планини Олимп . Многи су представу доживјели као ругање Тајној вечери Леонарда да Винчија која приказује Исуса и његове апостоле. [19] [20] [21]

Критичари широм света, укључујући конзервативне политичаре и верске вође, осудили су тај чин као богохуљан и дубоко увредљив. Тврдили су да се тим приказом не поштује свети хришћански догађај и захтевали су извињење од организатора. Уметнички директор церемоније, Томас Џоли, изјавио је да није био инспирисан Тајном вечером . [22] [23] Организатори су се извинили, истичући да је наступ требало да слави различитост и толеранцију заједнице, а не да се руга верским уверењима. [24] [25]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Butler, Nick (7. 2. 2018). „Paris 2024 to start week earlier than planned after IOC approve date change”. insidethegames.biz. Приступљено 23. 9. 2019. 
  2. ^ а б „Paris 2024 focused on creating an innovative Olympic Games for all of France”. olympic.org. 12. јун 2019. Приступљено 17. 2. 2020. 
  3. ^ „Olimpijske igre 2024. jesu u Parizu, ali JESU i 15.700 kilometara dalje?!”. Мондо. 12. 12. 2019. Приступљено 17. 2. 2020. 
  4. ^ „Paris 2024: Tahiti chosen to host surfing competition”. Мондо. 13. 12. 2019. Приступљено 17. 2. 2020. 
  5. ^ „Five world-class cities in strong competition for Olympic Games 2024 – IOC to contribute USD 1.7 billion to the local organising committee” (Саопштење). Lausanne, Switzerland: International Olympic Committee. 16. 9. 2015. Архивирано из оригинала 18. 9. 2015. г. Приступљено 17. 9. 2015. 
  6. ^ „Rome 2024 Olympic bid collapses in acrimony”. BBC News. 21. 9. 2016. Архивирано из оригинала 21. 9. 2016. г. 
  7. ^ „2024 Olympics: Budapest to drop bid to host Games”. BBC Sport. 22. 2. 2017. Архивирано из оригинала 23. 2. 2017. г. 
  8. ^ „Meeting of the IOC Executive Board in Lausanne – Information for the media”. Olympic.org. 19. 5. 2017. Архивирано из оригинала 22. 6. 2017. г. 
  9. ^ а б Butler, Nick (9. 6. 2017). „IOC Executive Board approve joint awarding plans for 2024 and 2028 Olympics”. Inside the Games. Архивирано из оригинала 1. 8. 2017. г. Приступљено 16. 1. 2023. 
  10. ^ „No Changes in Core Olympic Sports for Paris 2024”. Around the Rings. 15. 9. 2017. Архивирано из оригинала 19. 4. 2021. г. Приступљено 16. 1. 2023. 
  11. ^ Diamond, James (19. 7. 2018). „Two phase selection process confirmed for new Paris 2024 sports but esports will not be considered”. Inside the Games. Архивирано из оригинала 13. 4. 2022. г. Приступљено 19. 7. 2018. 
  12. ^ „Gender equality and youth at the heart of the Paris 2024 Olympic Sports program”. International Olympic Committee. 7. 12. 2020. Архивирано из оригинала 12. 5. 2021. г. Приступљено 17. 4. 2023. 
  13. ^ „Strict eligibility conditions in place as IOC EB approves Individual Neutral Athletes (AINs) for the Olympic Games Paris 2024”. Olympics.com. 8. 12. 2023. Архивирано из оригинала 8. 12. 2023. г. Приступљено 1. 1. 2024. 
  14. ^ „La commission exécutive du CIO admet les athlètes individuels neutres aux Jeux Olympiques de Paris 2024 et impose des conditions d'admission strictes”. Olympics.com (на језику: француски). 8. 12. 2023. Архивирано из оригинала 18. 12. 2023. г. Приступљено 1. 1. 2024. 
  15. ^ „Russia still banned, but "things change", says Sebastian Coe”. insidethegames.biz. 20. 12. 2023. Архивирано из оригинала 25. 12. 2023. г. Приступљено 2. 4. 2024. 
  16. ^ „Russian, Belarusian athletes will not take part in Paris Olympics opening ceremony”. France 24. 19. 3. 2024. Архивирано из оригинала 19. 3. 2024. г. Приступљено 19. 3. 2024. 
  17. ^ „Paris 2024 Olympics: Russia & Belarus athletes will not be part of opening ceremony”. BBC Sport (на језику: енглески). 19. 3. 2024. Архивирано из оригинала 19. 3. 2024. г. Приступљено 19. 3. 2024. 
  18. ^ Daffunchio Picazo, Raúl (5. 3. 2024). „Paris 2024: Flag, anthem and rules for Individual Neutral Athletes approved”. Inside the Games. Архивирано из оригинала 19. 3. 2024. г. Приступљено 20. 3. 2024. 
  19. ^ Pontone, Maya (29. 7. 2024). „No, the Olympics Ceremony Did Not Copy "The Last Supper"”. Hyperallergic (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 30. 7. 2024. г. Приступљено 31. 7. 2024. 
  20. ^ Srivastava, Aditi (29. 7. 2024). „Historian debunks Paris Olympics act, 'not Last Supper but Greek Gods celebrating Olympics': See similarities”. Hindustan Times. Архивирано из оригинала 30. 7. 2024. г. Приступљено 30. 7. 2024. 
  21. ^ Henley, Jon (29. 7. 2024). „Olympic 'Last Supper' scene was in fact based on painting of Greek gods, say art experts”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Архивирано из оригинала 29. 7. 2024. г. Приступљено 31. 7. 2024. 
  22. ^ „Paris Olympics Organizers Apologize for 'Blasphemous' Last Supper Parody at Opening Ceremonies Featuring Drag Queens”. The New York Sun (на језику: енглески). 28. 7. 2024. Архивирано из оригинала 30. 7. 2024. г. Приступљено 30. 7. 2024. 
  23. ^ Bolton, Will (27. 7. 2024). „Backlash after Olympics ceremony drag queens parody Last Supper”. The Telegraph. Архивирано из оригинала 30. 7. 2024. г. Приступљено 30. 7. 2024. 
  24. ^ „'Be not deceived': Christians react to drag Last Supper, debauchery at Paris Olympics ceremony”. The Christian Post (на језику: енглески). 27. 7. 2024. Архивирано из оригинала 31. 7. 2024. г. Приступљено 30. 7. 2024. 
  25. ^ „Catholics, others respond to mockery of Last Supper at Paris Olympics”. Catholic News Agency (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 7. 2024. г. Приступљено 30. 7. 2024. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Летње_олимпијске_игре_2024.&oldid=28391946”