Лабуристичка партија (Норвешка)
Лабуристичка партија Arbeiderpartiet | |
|---|---|
| Вођа | Јонас Гар Стере |
| Основана | 1887. |
| Седиште | Осло Норвешка |
| Омладински огранак | Савез радничке омладине |
| Број чланова | 200,500 (врхунац 1950)[1] 55,869 (2011)[2] |
| Идеологија | социјалдемократија |
| Политичка позиција | леви центар |
| Европско чланство | Партија европског социјализма |
| Међународно чланство | Социјалистичка интернационала |
| Боје | црвена |
| Парламент | 55 / 169
|
| Среска већа | 273 / 728
|
| Муниципална већа | 3.373 / 10.781
|
| Лапонски парламент | 10 / 39
|
| Веб-сајт | |
| http://www.arbeiderpartiet.no | |
Лабуристичка странка (норв. Arbeiderpartiet, A/Ap) је социјалдемократска[3] политичка партија у Норвешкој. Представља главног партнера тренутне норвешке владе, односно владајуће Црвено-зелене коалиције, а њен вођа Јенс Столтенберг, је актуелни премијер Норвешке.
Норвешка лабуристичка партија се званично залаже за социјалдемократске идеје. Од 1930-их јој је службени слоган „рад за све“, а снажно се залаже за издашну државу благостања, коју је требало да финансирају високи порези и царине.[4] Последњих двадесет година, странка је у идеолошком смислу почела да скреће удесно, односно у смеру социјалне тржишне привреде која укључује приватизацију државног власништва и укидање прогресивног опорезивања, у складу с начелима економског либерализма. Данас се изјашњава и као прогресивна странка која се залаже за начело сарадње у унутрашњој и спољној политици. Њен омладински огранак је Савез радничке омладине.
Основана је крајем 19. века и отада је стално расла по броју гласова и чланова све док на изборима 1927. године није постала највећа и најјача странка, што је остала све до данашњих дана. Те је године прекинут и њен унутрашњи сукоб везан уз чланство у Коминтерни од 1919. од 1923. године. Након Другог светског рата, односно 1945. па све до 1961. странка је имала апсолутну већину у норвешком Парламенту, што је била прилична реткост за тадашње европске државе, и због чега се Норвешка називала „једностраначком државом“. Од 1935. године, у Норвешкој само шеснаест година премијер није био члан Лабуристичке партије. Од 1960-их и почетком 1970-их доминацију Лабуристичке партије је нагризла опозиција са левице, окупљене у Социјалистичкој народној партији. Од краја 1970-их је доминацију нагризла и десна опозиција, због чега се и сама Лабуристичка партија под Гро Харлем Брундтланд окренула удесно. На изборима 2001. странка је имала најгоре резултате од 1924. што ју је присилило на далеко шире парламентарне коалиције него раније.[4]
Лабуристичка партија је чланица Социјалистичке интернационале и Партије европског социјализма.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Røed, Lars-Ludvig (7. 1. 2009). „Lengre mellom partimedlemmene i dag”. Aftenposten.
- ^ Historisk økning i medlemstallet / Partiet / Aktuelt - Arbeiderpartiet Архивирано на сајту Wayback Machine (6. децембар 2012), Приступљено 10. 4. 2013.
- ^ Странке и избори у Европи Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2011), Приступљено 10. 4. 2013.
- ^ а б Arbeiderpartiet - Ørnen i Norge - Partiene - NRK Nyheter, Приступљено 10. 4. 2013.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични сајт партије
- (језик: енглески) Званичне странице
- Резултати избора Лабуристичке партије 2001. године
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
