Лавослав Ружичка
Лавослав Ружичка | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 13. септембар 1887. |
Место рођења | Вуковар, Аустроугарска |
Датум смрти | 26. септембар 1976.89 год.) ( |
Место смрти | Мамерн, Швајцарска |
Образовање | Технолошки институт у Карлсруеу |
Лавослав (Леополд) Ружичка (Вуковар, 13. септембар 1887 — Мамерн, 26. септембар 1976) био је југословенско-швајцарски научник, чешког порекла. Носилац је осам почасних доктората — четири за науку, два за медицину, и по једног за природне науке и право. Године 1939. године постао је добитник Нобелове награде за хемију.
Младост и образовање
[уреди | уреди извор]Ружичка је рођен 1887. године у Вуковару (у то време део Аустроугарске). Потиче из сељачко-занатлијске породице чешког порекла.[1]
Похађао је гимназију у Осијеку. По завршетку гимназије определио се за технику. Уписао је хемију, вероватно због тога што се надао послу у тада новоотвореној рафинерији шећера у Осијеку.
Због тешке свакодневице и политичке нестабилности, одлази на Високу техничку школу у Карлсруеу у Немачку. Био је добар студент у подручјима које је волео и за које је мислио да ће му бити потребни у будућности, као нпр. органска хемија.
Тамо је Ружичка успоставио успешну сарадњу с Херманом Штаудингером. Радећи с њим 1910. године добија диплому и са Шаудингером одлази у Цирих и постаје његов асистент.
Рад и истраживање
[уреди | уреди извор]Ружичкини први радови били су из подручја природних спојева. Цео свој живот остао је на том подручју. Проучавао је структуре активних компонената биљке Pyrethrum cinerariifolium далматинског бухача. Радећи, дошао је у додир са хемијом тарпена — веома интересантног за индустрију парфема. Намеравао је започети самостална истраживања, и успоставио је успешну и продуктивну сарадњу са компанијом у Женеви.
Године 1916 — 1917. добија подршку највећег светског произвођача парфема Харман & Рајмер из Холзминдена у Немачкој. Због знања из подручја тарпена, 1918. године постаје ванредни професор, а 1923. и почасни професор на ETH-у универзитета у Цириху. Београдске општинске новине су 1940. године писале да "наш земљак" Ружичка, који је добио тада Нобелову награду, није могао да добије место на Универзитетима у Загребу и Београду.[2]
Године 1921. Ружичка се придружује женевским произвођачима парфема. Радећи тамо стиче финансијску стабилност, и из Цириха одлази у Базел. Године 1927. постаје професор органске хемије на универзитету у Утрехту у Низоземској. Тамо остаје три године, а касније се поново враћа у Швајцарску, где постаје водећи стручњак на подручју хемијске индустрије.
Поново је у Цириху, на "ETH"-у и постаје професор органске хемије и почиње најплодније раздобље своје каријере. Проширује подручја својих истраживања, додајући хемији тарпен и стероиде. Након успешне синтезе полних хормона (андростерона и тестостерона), његова лабораторија постаје водећа на пољу органске хемије.
Године 1939. осваја заједно са Адолфом Бутендандом Нобелову награду за хемију.[3] За време Другог светског рата, неки од његових најбољих сарадника одлазе, но Ружичка доводи у своју лабораторију нове, младе и обећавајуће научнике, међу којима је и Владимира Прелога.
Окренуо се проучавању нових подручја: биохемије; проблемима еволуције и настанка живота, а посебно биогенезе тарпена. Године 1957. Ружичка одлази у пензију, и своју лабораторију оставља Владимиру Прелогу.
Ружичка се значајно посветио проблемима едукације. Инсистирао је на бољој организацији академског образовања и научног рада у СФРЈ, те је успоставио Швајцарско-југословенско друштво. Такође је постао и почасни члан тадашње Југословенске академије наука и уметности у Загребу. У Швајцарској је основана награда „Ружичка“ за младе научнике који раде у Швајцарској. У родном Вуковару је њему у част отворен музеј (1977) који је уништен 1991. године.
Најзначајније награде
[уреди | уреди извор]- Nobel Prize for chemistry (1939)
- Werner Medal of the Swiss Chemical Society (1923)
- Le Blanc Medal of the French Chemical Society (1928)
- Pedler Medal awarded by the British Chemical Society (1931)
- Lavoisier Medal of the French Chemical Society (1937)
- Faraday Medal of the British Chemical Society (1958)
- Hanuš Medal of the Czechoslovakian Chemical Society (1966)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Iznenadit ćete se što sve Hrvate veže s Česima”. tportal.hr. Приступљено 2024-01-19.
- ^ "Београдске општинске новине", Београд 1940. године
- ^ „Време, број 6465 из 17.1.1940.”. 17. јануар 1940. Приступљено 5. децембар 2024.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Биографија на сајту САНУ
- Lavoslav Ružička Архивирано на сајту Wayback Machine (20. октобар 2001)
- HAD/CAS