Лаврентије Бранкован
| Лаврентије Бранкован | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 19. век |
| Занимање | Сликар, Графичар |
Лаврентије Бранкован (могуће: Лаврентије Константин Бранкован) био је српски сликар и графичар из Великог Семиклуша који је живео и стварао у 19. веку.
Биографија
[уреди | уреди извор]Лаврентије Бранкован је три године похађао Академију лепих уметности у Милану, занимајући се углавном за графику. Да би избегао служење војске у Аустрији, прелази 1840. у Београд, где је провео наредних седам година. У Каленићу је израдио портрете Владике Јоаникија Нешковића (1844).[1] Портрет Настаса Георгијевића потписао је 1848. као "Константин Бранкован". Овај портрет чува се у Народном музеју у Крагујевцу.[2]
Поред сликања портрета бавио се и "разном историческом радњом" за коју Миодраг Коларић мисли да се састојала од многобројних историјских композиција које су украшавале старе београдске домове.[1] Ове слике носе називе:
- Југ Богдан и девет Југовића
- Косовска вечера
- Цар Лазар и Царица Милица
1847. Лаврентије Бранкован одлази у Крагујевац и последња вест о њему односи се на његову молбу од децембра 1849. којом се нуди за учитеља цртања на новооснованом београдском Послено-трговачком училишту.[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Коларић, Миодраг (1960). „Страни уметници у Београду у XVIII и XIX веку” (PDF). Годишњак града Београда. VII: 199.
- ^ Ликовна енциклопедија Југославије, Том 1, А – Ј. Загреб: Југославенски лексикографски завод "Мирослав Крлежа". 1984. стр. 186.
