Пређи на садржај

Лазар Вукичевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Лазар Вукичевић
Датум рођења(1887-10-15)15. октобар 1887.
Место рођењаСомбор, Аустроугарска
Датум смрти17. децембар 1941.(1941-12-17) (54 год.)
Место смртиБањица, Београд, Србија

Лазар Вукичевић (Сомбор; 15. октобар 1887 – 17. децембар 1941), понекад називан Вукићевић, био је српски типограф, публициста и политичар. Био је учесник Октобарске и мађарске револуције, оснивач Комунистичке партије Југославије и члан њеног првог Централног комитета.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Лазар Вукичевић је рођен 15. октобра 1887. године у Сомбору у породици Петра и Јелене Вукичевић (рођене Цвејић). [1] [2]

Активности у Босни и Херцеговини

[уреди | уреди извор]

Вукичевић се прикључио комунистичком покрету радећи као типограф у Војводини. Преселио се у Сарајево где је помогао у покретању публикације Глас слободе и био је део њене редакције. Учествовао је у оснивању Социјалдемократске партије Босне и Херцеговине 1909. године и био члан њеног главног одбора до 1910. [3] [4]

Делатности у Војводини

[уреди | уреди извор]

Вукичевић се вратио у Војводину и био водећи члан Српско-буњевачког агитационог одбора у Социјалдемократској партији Мађарске. Био је део редакције њених публикација Напред и Слобода од 1911. до 1914. године. [5] [6]

Руска револуција

[уреди | уреди извор]

Током Првог светског рата заробљен је од стране царске руске војске. Ослобођен је после Октобарске револуције и придружио се Руској комунистичкој партији (бољшевици), служећи као део њене Југословенске групе. У Самари је издавао часопис Интернационалист (Интернационалиста). Након формирања Комунистичке партије (бољшевика) Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, Вукичевић је био део њеног централног комитета до 1919. године. [7] [8]

Конгрес уједињења у Југославији

[уреди | уреди извор]

По повратку у Југославију у фебруару 1919. године Вукичевић је помагао у формирању Југословенског комунистичког револуционарног савеза „Пелагић“, названог по револуционару из 19. века Васи Пелагићу Био је део њеног челног круга, заједно са касније високим југословенским политичарем и саучесником Октобарске револуције Николом Груловићем. Груловић и Вукичевић су 9. марта 1919. формирали такозване Пелагићевце и предводили групу током априла 1919. године уједињеног конгреса Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста), касније преименоване у Комунистичку партију Југославије. Пелагићевци су се током конгреса залагали за тврду бољшевичку странку. [9] [10]

Активности у Мађарској Совјетској Републици и Бечу

[уреди | уреди извор]

Вукичевић је прогањан због својих комунистичких активности у Југославији, а остављен да учествује у Мађарској совјетској републици 1919. године. Тамо је био уредник публикације Црвена застава. Након пада републике, напустио је Мађарску и преселио се у Беч, где је радио са колегама југословенским и мађарским комунистима. [11] Вукичевић је напустио републику са Иваном Матузовићем, након чега су се обојица придружили групи студената у којој је био и Огњен Прица, који је у то време студирао у Бечу. [12]

Повратак у Југославију и смрт

[уреди | уреди извор]

Вукичевић се вратио у Београд 1923. године. Тамо је отворио књижару и издавачку кућу Светлост, која се налазила у Задужбини Илије М. Коларца. [13] [14]

Након окупације Југославије, Вукичевић је заробљен од стране Гестапоа и послат у логор на Бањици 31. октобра 1941. године. Осуђен је на смрт стрељањем и убијен на Бањици 17. децембра 1941. године. Иза њега је остала супруга Тоска. [15] [16]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Filipović, Filip (1987). Milenković, Toma, ур. Sabrana dela. Tom 5, (Avgust 1916 - sredina novembra 1919. godine). Belgrade: Institut za savremenu istoriju. стр. 396. 
  2. ^ Popović, Miodrag (1981). Zatočenik pamćenja. Belgrade: Slobo ljubve. стр. 31—32. 
  3. ^ Filipović, Filip (1987). Milenković, Toma, ур. Sabrana dela. Tom 5, (Avgust 1916 - sredina novembra 1919. godine). Belgrade: Institut za savremenu istoriju. стр. 396. 
  4. ^ Kovačev, Vujica (1987). Na zajedničkom frontu revolucije. Belgrade: Institut za savremenu istoriju. стр. 59—60. 
  5. ^ Filipović, Filip (1987). Milenković, Toma, ур. Sabrana dela. Tom 5, (Avgust 1916 - sredina novembra 1919. godine). Belgrade: Institut za savremenu istoriju. стр. 396. 
  6. ^ Kovačev, Vujica (1987). Na zajedničkom frontu revolucije. Belgrade: Institut za savremenu istoriju. стр. 59—60. 
  7. ^ Filipović, Filip (1987). Milenković, Toma, ур. Sabrana dela. Tom 5, (Avgust 1916 - sredina novembra 1919. godine). Belgrade: Institut za savremenu istoriju. стр. 396. 
  8. ^ Kovačev, Vujica (1987). Na zajedničkom frontu revolucije. Belgrade: Institut za savremenu istoriju. стр. 59—60. 
  9. ^ Filipović, Filip (1987). Milenković, Toma, ур. Sabrana dela. Tom 5, (Avgust 1916 - sredina novembra 1919. godine). Belgrade: Institut za savremenu istoriju. стр. 396. 
  10. ^ Očak, Ivan (1974). „Povratnici iz sovjetske Rusije u borbi za stvaranje ilegalnih komunističkih organizacija uoči prvog kongresa SRPJ(k)”. Historijski zbornik (на језику: Croatian). Zagreb: Povijesno društvo Hrvatske (27): 1—26. ISSN 0351-2193. 
  11. ^ Filipović, Filip (1987). Milenković, Toma, ур. Sabrana dela. Tom 5, (Avgust 1916 - sredina novembra 1919. godine). Belgrade: Institut za savremenu istoriju. стр. 396. 
  12. ^ Četrdeset godina : zbornik sećanja aktivista jugoslovenskog revolucionarnog radničkog pokreta. Knj. 1, 1917-1929. Belgrade: Kultura. 1960. стр. 110. 
  13. ^ Filipović, Filip (1987). Milenković, Toma, ур. Sabrana dela. Tom 5, (Avgust 1916 - sredina novembra 1919. godine). Belgrade: Institut za savremenu istoriju. стр. 396. 
  14. ^ Popović, Miodrag (1981). Zatočenik pamćenja. Belgrade: Slobo ljubve. стр. 31—32. 
  15. ^ Filipović, Filip (1987). Milenković, Toma, ур. Sabrana dela. Tom 5, (Avgust 1916 - sredina novembra 1919. godine). Belgrade: Institut za savremenu istoriju. стр. 396. 
  16. ^ Popović, Miodrag (1981). Zatočenik pamćenja. Belgrade: Slobo ljubve. стр. 31—32. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лазар_Вукичевић&oldid=28831797”