Лаксманова ивица
| Лаксманова ивица | |
|---|---|
| |
| Ajuga laxmannii (L.) Benth. | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Племе: | |
| Род: | |
| Врста: | A. laxmannii
|
| Биномно име | |
| Ajuga laxmannii | |
| Синоними[1] | |
| |
Лаксманова ивица (лат. Ajuga laxmannii) је вишегодишња биљка из фамилије уснатица Lamiaceae. Постоји више теорија о пореклу имена рода Ajuga. По Плинију Старијем, ово је грешка у читању грчке речи abiga, пореклом од abigere, што значи отерати, избацити или одбацити. Овакво порекло речи доводи се у везу са медицинском применом ових биљака и њиховим коришћењем као абортифацијента. Са друге стране, неки сматрају да име долази од грчког а и jugum, односно без крагне, алудирајући на неупадљиву горњу усну крунице код ових биљака. [2] [3] Врста се јавља у централној, јужној и источној Европи, као и у Малој Азији и на Кавказу. [1] [4]
Опис врсте
[уреди | уреди извор]Лаксманова ивица је зељаста биљка са одрвеленим разгранатим ризомом. Стабљике су најчешће неразгранате, једноставне, усправне, многобројне, густо олистале, са израженом дебљином, висине до 50 cm. Читава површина биљке је длакава. Листови су издужени или овално елиптични, изузев листова на стерилним изданцима, који су ланцетасти. Дуги су од 3.5 до 5.5 cm и широки од 1 до 3 сm. Немају лисне дршке и својом основом благо обухватају стабљику. Затупастог су врха, целог обода, а са обе стране присутне су приљубљене сивкасте длаке. Брактеје су налик листовима. Цваст је привидно класолика и састоји се од два или три цвета у привидним пршљеновима. Цветови су крупни, дугачки од 3 до 3.5 cm, имају цветне дршке (дужине 3-4 mm) и жуте су боје, са густом мрежом пурпурних пруга. Чашица је звонаста и читавом површином длакава, сиве боје, ланцетастих или издужених чашичних зубаца. Зупци су тупи, дужине једнаке чашичној цеви. Круница је такође длакава, са мали и ланцетастим режњевима горње усне и крупном и упадљивом доњом усном, савијеном надоле. Прашничке нити и тучак достижу врх бочних режњева доње усне. Плод је орашица, објајаста, светломрке боје, мрежасто наборана. Цвета од маја до јула. [4]
Распрострањење у Републици Србији
[уреди | уреди извор]Лаксманова ивица у Републици Србији настањује сувље пределе. [4] Забележена је у југозападној Србији, на планини Рогозни [5], у јужној Србији, на планини Рујан [6], у источној Србији, у околини Пирота и Беле Паланке [7], као и у долини реке Ибар на Косову. [8]
Угроженост и заштита врсте
[уреди | уреди извор]С обзиром на мали број локалитета у Републици Србији, лаксманова ивица има статус заштићене биљне врсте. [9]
Галерија
[уреди | уреди извор].jpg)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Ajuga laxmannii (L.) Benth. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (на језику: енглески). Приступљено 15. 11. 2023.
- ^ „Ajuga Definition and Meaning - Merriam-Webster”. Merriam-Webster Dictionary (на језику: енглески). Приступљено 15. 11. 2023.
- ^ „Ajuga reptans: Systematics, Etymology, Habitat, Cultivation...”. Anthopocene (на језику: енглески). Приступљено 15. 11. 2023.
- ^ а б в Јосифовић, М. (1974). Флора СР Србије 6. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 345.
- ^ Паповић, О.; Миљковић, М.; Ранђеловић, Н.; Ранђеловић, В. (2014). „Analysis of the flora of Rogozna Mountain in Southwestern Serbia”. Biologica Nyssana 5(1): 17—30.
- ^ Симић, М.; Златковић, Б. (2022). „Flora around Slavujevac on Rujan mountain (SE Serbia)”. Biologica Nyssana 13(2): 89—107.
- ^ Лазаревић, Ј.; Ђорђевић, А.; Златковић, Б.; Стојановић, Г. (2017). „Chemical Variability and Antimicrobial Activity of Ajuga Laxmannii (L.) Benth. (Lamiaceae) Essential Oil”. Acta Medica Medianae 56(2): 92—100.
- ^ Продановић, Д.; Кривошеј, З.; Амиџић, Л.; Биберчић, М.; Крстић, З. (2020). „Diversity and Ecological Analysis of Serpentine Flora in the Kosovo section of the Ibar River Valley - Compariston with the Flora of Nearby Regions”. Applied Ecology and Environmental Research 18(5): 7289—7322.
- ^ Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/ministarstva/pravilnik/2010/5/3/reg
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- WFO Plant List
- Bionet Škola Архивирано на сајту Wayback Machine (10. мај 2024)