Лапити
Лапити (грч. Λαπίθες) су у грчкој митологији били племе које је у прво време настањивало север Тесалије, а потом се проширило ка југу до Пелопонеза и истоку до Родоса и Крита.
Етимологија
[уреди | уреди извор]Име Лапита можда потиче од речи lapicidae што би значило „комадићи кремена“.[1]
Митологија
[уреди | уреди извор]Лапити се помињу као јунаци који су учествовали у кентауромахији, лову на Калидонског вепра и походу Аргонаута. Главни јунаци су били Кенеј и Пиритој, а многи каснији хероји и чланови угледних породица потицали су баш из овог племена.[2] Према Диодору и Хомеровој „Илијади“, предак Лапита је био Лапит, син Аполона и Стилбе, брат кентаура. Био је ожењен Орсиномом, са којом је имао синове Форбанта, Триопа и Перифанта.[3]
У уметности
[уреди | уреди извор]Најчешће су приказивани у кентауромахији. Једна од најзначајнијих грађевина у Алтису, храм бога Зевса има мермерне украсе, који између осталог приказују и борбу Лапита и Кентаура у присуству бога Аполона.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Роберт Гревс. 1995. Грчки митови. 6. издање. Нолит. Београд.
- ^ Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
- ^ Greek Myth Index: Lapithes Архивирано на сајту Wayback Machine (27. април 2011), Приступљено 10. 4. 2013.
- ^ Срејовић, Д. 1997. Археолошки лексикон. Савремена администрација. Београд.
