Ласовац
Ласовац | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Бјеловарско-билогорска |
| Општина | Шандровац |
| Становништво | |
| — 2011. | 561 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 50′ 49″ С; 17° 01′ 28″ И / 45.84681397088527° С; 17.024394956470974° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 139 m |
  Ласовац Ласовац на карти Хрватске | |
 Ласовац Ласовац на карти Бјеловарско-билогорске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 43273 Булинац |
| Позивни број | +385 43 |
Ласовац је насељено место у саставу општине Шандровац у Бјеловарско-билогорској жупанији, Република Хрватска.
Историја[уреди | уреди извор]
Почетком 20. века Ласовац је у политичком погледу припадао политичкој општини у Северину, а у црквеном оној у Беденику. Пошта се налазила у Северину а брзојав у Беловару. Цркву су православни мештани похађали у Беденику, док су ту у месту основали у другој половини 19. века основну школу. Школа у Ласовцу је 1905. године била комунална по карактеру, са школским здањем грађеним 1892. године. Наставу је изводила учитељица Олга Хајна, за школску децу из места али и Беденичке.[1]
До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Бјеловар.
Други свјетски рат[уреди | уреди извор]
 | Овај одељак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
Из села Ласовца протеране су 23 српске староседелачке породице, из села Ровишта 90, из села Кобасичара општине Капеле 70 из вароши Бјеловара 70 и из села Беденчака 7, из Скуцане 26, из Рибњачке 15, из Горње Средице 12, из Велике Писанице 180 из Пољанчана 4, Тврде Ријеке 3 итд.[2]
Црква у Ласовцу срушена је на сам дан Св. Јована.
Становништво[уреди | уреди извор]
На попису становништва 2011. године, Ласовац је имао 561 становника.[3]
Попис 1991.[уреди | уреди извор]
На попису становништва 1991. године, насељено место Ласовац је имало 612 становника, следећег националног састава:
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
- ^ Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 118
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 12. 3. 2016.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Овај чланак везан за села у Бјеловарско-билогорској жупанији је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
