Легат Петра Пајића
| Легат Петра Пајића | |
|---|---|
 Петар Пајић | |
| Оснивање | 2018. |
| Локација | Београд Република Србија |
| Врста | Легат |
| Веб-сајт | https://adligat.rs/ |
Легат Петра Пајића је репрезентативна збирка материјалних и културних добара коју је дародавац Петар Пајић, српски песник, прозни писац и један од оснивача неосимболизма у српској књижевности, још за живота почео да сакупља и дарује Удружењу за уметност, културу и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, а коју су у целости, након његове смрти, Удружењу завештале сестре Лепа Топаловић и Мирјана Радивојевић.[1]
Легат обухвата читаву Пајићеву библиотеку и архиву, као и бројне предмете из пишчевог живота, дипломе, медаље и друго. Налази се у Музеју српске књижевности Удружења „Адлигат” у Београду.
Живот и каријера Петра Пајића
[уреди | уреди извор]Петар Пајић рођен је у Ваљеву где је завршио основну школу и Ваљевску гимназију. Дипломирао је југословенску и општу књижевност на тадашњем Филозофском факултету у Београду. Професионалну каријеру започео је као новинар листа „Младост".
Један је од оснивача неосимболизма у српској књижевности, заједно са Бранком Миљковићем. У јавности је најпознатији по седмоделној песми „Србија" (Србија је на робији, 2002), која је постала једна од најславнијих српских забрањених песама.[1]
Пајић је добитник више награда за поезију и прозу, међу којима су награда Златни крст кнеза Лазара Видовданског песничког причешћа у Грачаници, Награда Радоје Домановић, награда САНУ из Фонда Задужбине Бранка Ћопића, Златни беочуг, Награда Десанка Максимовић, Жичка хрисовуља и друге.
О легату
[уреди | уреди извор].jpg)
Пајић је још за живота започео формирање легата разним даровима Удружењу „Адлигат”, чији је био члан и у којем је био чест гост.[2][3] У својим последњим годинама, поклонио је Удружењу важан део своје библиотеке, бројне књиге са посветама које су му упућивали многобројни писци и угледне личности, као и своју омиљену писаћу машину, на којој је написао чувену песму „Србија".[4]
Након смрти, а по његовој жељи коју је претходно упутио сестрама, Лепа Топаловић и Мирјана Радивојевић поклониле су Удружењу целу Пајићеву библиотеку и архиву, укључујући и велики број предмета из његовог стана. Посебно су биле издвојене књиге са посветама, за које му је било нарочито важно да буду у овој институцији.[1] Спомен соба, која се налази у Музеју српске књижевности на Бањици, у београдском насељу у коме је Пајић живео, сликовито сведочи о животу песника и његовом односу према свом народу и породици. У њој се налази песников писаћи сто и столица, писаћа машина, поред које су и рукописи песама и радио драма. У соби је такође издвојен и део његове библиотеке и скоро 400 књига са посветама које је Пајић добио за живота. Изложене су и бројне награде које је освајао, дипломе и медаље, као и лични предмети попут пиксле, цигарета, наочара и друго. У фиокама радног стола налазе се фотографије, пропуснице са различитих догађаја, писма.
Радно време
[уреди | уреди извор]Легат Петра Пајића отворен је за посетиоце у оквиру Музеја српске књижевности на Бањици, четвртком, петком и суботом, уз претходно заказивање.
Фото-галерија
[уреди | уреди извор]-
Писаћа машина Петра Пајића на којој је откуцао песму „Србија" -
Старинска каса оца Петра Пајића -
Наочаре и лупа Петра Пајића -
Разгледнице Петра Пајића -
Бројне медаље које је добио Пајић -
Рукописи Петра Пајића -
Лични предмети Петра Пајића у спомен соби -
Свеска рукописа Петра Пајића
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Легат књижевника Петра Пајића”. Србија међу књигама. 1—18: 15. 2018. ISSN 2620-1801 — преко Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“.
- ^ „Преузет део књига и докумената за легат Петра Пајића”. Србија међу књигама. Годишњак: 251. 2017. ISSN 2620-1801 — преко Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Адлигат формира Легат Петра Пајића”. www.rts.rs. Приступљено 2020-07-08.
- ^ „Преминуо је великан српске поезије Петар Пајић”. Србија међу књигама. Годишњак: 223. 2017. ISSN 2620-1801 — преко Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“.