Леонид Осика
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Недостају категорије или унутрашње везе, присутне су правописне и граматичке грешке, текст није разломљен на одељке и слично. |
Леонид Осика | |
---|---|
Датум рођења | 8. март 1940. |
Место рођења | Кијев, СССР |
Датум смрти | 16. септембар 2001.61 год.) ( |
Место смрти | Кијев, Украјина |
Леонид Осика (Кијев, 8. март 1940 — Кијев, 16. септембар 2001) — украјински редитељ, сценариста. Представник смера „украјинског поетског филма“. Народни уметник Украјине (1998).
Живот
[уреди | уреди извор]Рођен је у граду Кијеву. Завршио је 8 разреда школе и у 15 година уписао високу школу уметности у Одеси, смер – сликар портретиста.
Завршио је високу школу у Одеси и покушао је да упише Савезни државни институт кинематографије, али није успео. По повратку у Кијев почео је да ради као наставник у Институту театра, филма и телевизије.
Касније је добио писмо од руководства Института кинематографије, да је конкурсна комисија погрешила и да га зове да поново покуша да упише. Леонид је стигао у Москву, успешно је положио испите и примљен је у групу С. Герасимова.
Уметнички успех Осике је био брз. Прво је снимио свој курсни рад „Двоје“ са А. Лефтиј у главној улози.
1965. године радио је у филмској студији О. Довженка.
1968. године је направио право ремекдело украјинске и светске филмске индустрије – „Каминниј хрест“ према книзи Васиља Стефаника.
1972. године снима „Захар Беркут“.
Редитељ није добровољно отишао из филмске индустрије, био је јако болестан и није више могао да ради.
Сахрањен је у Кијеву на Бајковом гробљу (број 49а).
Родбина
[уреди | уреди извор]· Супруга — глумица Антонина Лефтиј (од 1988. године живи у Аустралији).
· Син — Дмитро, завршио је институт за театар, бизнисмен.
· Супруга — актриса Свитлана Књазева.
· Два сина близанца: Богдан и Олексиј.
Звања и награде
[уреди | уреди извор]· 1997 — Национална награда Украјине „Тарас Шевченко“ за филмове «Каминниј хрест», «Захар Беркут», «Подарунок на именини», «Гетмански клејноди».
· 2001 — Државна награда Украјине „Олександр Довженко“.
Сећање
[уреди | уреди извор]· 2004: «Мој пријатељ Љоња» — документтарни филм редитеља Т. Золојева.
· 2010. године супруга Свитлана Књазева је издала књигу поводом 70. годишњице рођења мужа «Такаја вот жизњ и такое кино: по дневникам (1984—1994)». — Кијив, 2010.
Филмови
[уреди | уреди извор]· 1966 — «Та, шчо входить у море», дипломски рад, редитељ
· 1967 — «Хто повернетсја — дољубит», редитељ
· 1968 — «Каминниј хрест», редитељ
· 1971 — «Захар Беркут», редитељ
· 1974 — «Дид ливого крајњого», редитељ, сценариста
· 1976 — «Тривожниј мисјац вересењ», редитељ
· 1978 — «Море», сценариста, редитељ
· 197? — «Розплата» редитељ
· 1985 — «Вклонисја до земли», редитељ
· 1987 — «Увијдит, стражденни!», редитељ
· 1989 — «Етјуди про Врубеља», сценариста, редитељ
· 1981 — «…Јакого љубили вси» (сећање на Леонида Бикова), редитељ
· 1991 — «Подарунок на именини», сценариста, редитељ
1993 — «Гетмански клејноди», сценариста, редитељ
Литература
[уреди | уреди извор]- П. М. Бондарчук. Осика Леонід Михайлович // Енциклопедія історії України : у 10 т. / редкол. : В. А. Смолій (голова) та ін. ; Інститут історії України НАН України. — К. : Наук. думка, 2010. — Т. 7 : Мл — О. — С. 650. — 728 с. : іл. — ISBN 978-966-00-1061-1.
- Мистецтво України : Біографічний довідник / упоряд.: А. В. Кудрицький, М. Г. Лабінський ; за ред. А. В. Кудрицького. — К. : «Українська енциклопедія» ім. М. П. Бажана, 1997. — 700 с. — ISBN 5-88500-071-9. — С. 453.
- Шевченківські лауреати. 1962–2007 : Енциклопедичний довідник / Автор-упор. М. Г. Лабінський; вступ. слова І. М. Дзюба, Р. М. Лубківський. — 2-ге вид., змін. і доп. — К. : Криниця, 2007. — 768 с. — ISBN 978-966-7575-81-6. — С. 443—444.
- Поетичне кіно: заборонена школа. — Київ: АртЕк, Редакція журналу «Кіно-Театр», 2001. ISBN 966-505-068-0.
- Брюховецька Л. Леонід Осика. Київ: KM-Academia, (1999) ISBN 966-518-026-6
- Кіно-Театр. — 2002. — Березень. Архивирано на сајту Wayback Machine (11. март 2007)
- Комсомольская правда. — 2005. — 26 апреля.
- [1]Сергій Тримбач. Тривожний місяць Леоніда Осики // Дзеркало тижня. — 2001. — № 37.
- [2] Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јун 2013)Віталій Юрченко. Несподіваний фільм Леоніда Осики
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Кіноколо. Енциклопедія. Осика Леонід Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јануар 2021)