Леонтија Порфирогенита
Леонтија Порфирогенита | |
|---|---|
| Датум рођења | 457 |
| Место рођења | Константинопољ |
| Супружник | Јулије Патриције, Маркијан |
| Родитељи | Лав I Елија Верина |
Леонтија ( грч. Λεοντία , 457 – после 479. године) била је ћерка источноримског цара Лава I .
Биографија
[уреди | уреди извор]Леонтија је била ћерка цара Лава I и његове жене царице Верине ; била је млађа сестра царице Аријадне, али је, за разлику од ње, могла да тврди да је порфирогенита, „рођена у пурпуру“, јер је рођена у првој години владавине свог оца (457. године).
Цар Лав I, који се попео на трон због војних заслуга и није имао породичне везе са римском аристократијом, искористио је брак својих ћерки да ојача свој положај: пошто је Аријадна била удата за исауријског генерала Зенона, брак Леонтије је био осмишљен да га веже другој компоненти војске, германској коју је представљао Алан магистер милитум Аспар . Догодило се, међутим, да на објаву брака између Аспаровог сина Јулија Патриција и Леонтијe избију народни немири (470. године): за свештенство и народ Константинопоља заправо није било прихватљиво да аријанац као Патриције има могућност да постане цар. Немири су престали тек када су Аспар и Лав обећали епископима да ће Патриције прећи у православље пре него што постане цар, а да ће се тек после преобраћења оженити Леонтијом.
471. Јулије Патриције нестаје из хроника: његов отац Аспар и његов брат Ардабур су убијени ове године по Лавовом наређењу. Леонтија је тада била удата за Маркијана, сина западног цара Антемија : брак је повезивао две краљевске куће Запада и Истока. Догодило се, међутим, да је 472. умро цар Антемије, наследио га је Олибрије, а да је Лавовом смрћу, 474. године, Зенон ступио на престо Истока. Збачени са оба престола, Маркијан и Леонтија су 479. сковали устанак против Зенона, који је био заснован на Леонтијином праву првенства над њеном сестром као порфирогенита; побуна је ипак угушена.
Литература
[уреди | уреди извор]- Alemany, Agustí (2000). Sources on the Alans: A Critical Compilation. BRILL. стр. 114. ISBN 90-04-11442-4..
- Amory, Patrick (1997). People and Identity in Ostrogothic Italy, 489-554. Cambridge University Press. стр. 284, 288. ISBN 0-521-52635-3..
- Bury, John Bagnall, "X.1 Leo I (A.D. 457‑474)", History of the Later Roman Empire, 1958, Dover Books, pp. 389–395
- Thiele, Andreas, Erzählende genealogische Stammtafeln zur europäischen Geschichte Band III Europäische Kaiser-, Königs- und Fürstenhäuser Ergänzungsband, R.G. Fischer Verlag 1994 Tafel 490
- Williams, Stephen (1999). The Rome that Did Not Fall: The Survival of the East in the Fifth Century. Psychology Press. стр. 180. ISBN 0-415-15403-0..
