Пређи на садржај

Лерин

Координате: 40° 47′ С; 21° 24′ И / 40.78° С; 21.4° И / 40.78; 21.4
С Википедије, слободне енциклопедије
Лерин
Φλώρινα
Поглед на Лерин
Административни подаци
Држава Грчка
ПериферијаЗападна Македонија
ОкругЛерин
ОпштинаЛерин
Становништво
Становништво‍
 — 2021.17.188
Географске карактеристике
Координате40° 47′ С; 21° 24′ И / 40.78° С; 21.4° И / 40.78; 21.4
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Апс. висина663 m
Лерин на карти Грчке
Лерин
Лерин
Лерин на карти Грчке
Поштански број531 00
Позивни број23850
Регистарска ознакаΡΑ
Веб-сајт
www.cityoflorina.gr

Лерин (грч. Φλώρινα [Flórina] — Флорина) је град и седиште истоимене општине и округа, на северу периферије Западна Македонија, у Грчкој. Према попису из 2021. године било је 17.188 становника.[1]

Име

[уреди | уреди извор]

Данашње име града „Флорина“ - „Лерин“ везано је за име овог насеља из византијског времена, када се ово место звало Χλέρινον (Chlérinon - Хлерин), у преводу „место пуно зеленила“. Постепено се ово име променило у облик „Флорина“, док је код месних Срба задржан други словенски облик „Лерин“, ближи првобитном.

Природни услови

[уреди | уреди извор]

Лерин се налази на крајњем западном делу историјске покрајине Македонија, на знатној надморској висини (663 м). Град се налази на јужном ободу равнице Пелагоније, на месту где из ове равнице одваја пут ка Преспанском језеру. У Пелагонији се северније налазе и Битољ и Прилеп, данас градови у Северној Македонији. Јужно од града уздиже се планина Баба (Варнундас) и Нередска планина (Верно). Кроз Лерин протиче Јелашка река (Сакулевас, Сакулева).

Клима у Лерину је због надморске висине града и затворнеости овог подручја континетнална, за коју су особене изузетно жарна лета и хладније и кишовите зиме са честим снегом.

Историја

[уреди | уреди извор]

Иако је околина Лерина била насељена током праисторије и антике, први помен града Лерина везује се за средњовековну Србију, која је овим просторима владала неколико деценија (1331-1385). Цар Душан се 1334. године обратио месном Грку, надзорнику тврђаве Хлеренон.

Леринчанка у народној ношњи почетком 20. века

Подручје Лерина је пало под отоманску власт 1385. године и остало следећих пет векова. Током овог периода у граду су живели Турци и Словени, а мање је било Цинцара, Рома и Арнаута, а у околним селима највише је било Словена.

У месту је 1868. године започела рад српска народна школа.[2]

Вековну владавину Турске над Лерином окончала је српска војска 1912, која је прва ушла у град приликом гоњења разбијене турске војске према југу (након Битољске битке).[3] Тада је у град ушла српска коњица генерала Петра Бојовића. Међутим, гред је припао савременој Грчкој. После Првог светског рата и Грчко-турског рата исељено је турско становништво. Током Другог светског рата у логорима нестало је јеврејско, да би током Грчког грађанског рата, у коме је град био јако комунистичко упориште, било исељено и доста Словена. Последњих деценија град је осавремењен, али је и поред тога остао место ван главних токова живота у Грчкој, што је условило исељавање становништва, нарочито из околних села.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према бугарском географу и историчару, Василу Канчову, у Лерину је 1900. године живело 5.000 Турака, 2.820 Словена хришћана, 1.600 Рома, 200 Албанаца муслимана, 100 Албанаца хришћана, 84 Аромуна и 20 Јевреја.[4] Током Првог светског рата из Битоља и околних села (Магарево, Нижеполе, Трново и друга) у Лерин су избегле претежно аромунске породице, којих је после рата остало 300. Године 1924. турско и друго муслиманско становништво је принудно исељено у Турску а на њихово место је насељено 3.612 избеглица, 730 из Краљевине СХС (околина Битоља), 484 из Албаније а остало су грчке избеглице из Турске. На попису из 1928. године Лерин је имао 10.585 становника. Македонски историчар Тодор Симовски, 1998. године наводи да је Лерин већински насељен словенским становништвом, а да остало становништво чине грчки досељеници из Турске и Албанци хришћани из оближњих албанских села (Бел Камен, Лехово и друга).[5]

Према попису из 2021. године у граду живи 17.188 становника. Кретање становништва по годинама било је следеће:

Година 1951 1961 1971 1981 1991 2001 2011
Становништво 12.270 11.933 11.164 12.562 12.355 14 279 17.686

Привреда

[уреди | уреди извор]

Привреда Лерина се највише ослања на природна богатства околине (сточарство, воћарство, шумарство), па су развијени дрвопрерада, планински туризам, прехрамбена индустрија. Савремена привреда је новијег датума. Пре тога подручје је било јако неразвијено, а током 50-их и 60-их година много месног становништва се иселило у веће градове Грчке или иностранство.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Познате личности

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Απογραφή Πληθυσμού - Κατοικιών 2011. ΜΟΝΙΜΟΣ Πληθυσμός Архивирано на сајту Wayback Machine (18. април 2016) statistics.gr (језик: грчки)
  2. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1904. године
  3. ^ Живојин Мишић: Моје успомене. стр. 244.
  4. ^ Кънчов, Васил. Македония. Етнография и статистика, София, 1900, стр. 249.
  5. ^ Христов Симовски 1998, стр. 160.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Симовски Христов, Тодор (1998). Населените места во Егејска Македонија. Скопје. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лерин&oldid=28931075”