Лесковачки роштиљ

Лесковачки роштиљ представља скуп печених јела карактеристичних по љутом укусу, претежно сачињених од меса.[1]
Лесковачки роштиљ базира се на свињском и јунећем месу[2]. Чини га више врста јела печених на роштиљу у која спадају јела од млевеног меса: ћевапчићи, пљескавице и уштипци као и свеже и димљене кобасице, вешалице, мућкалица, ражњићи, а последњих деценија и пилећи батаци очишћени од костију и пилећа џигерица ролована у сланини.
Лесковачка кухиња припада кухињама са највећим учешћем поврћа у виду великог броја различитих витаминских салата. Зачини који се користе су биљног порекла, такође пуни минерала и витамина. Масноће животињског порекла су заступљене у минималним количинама, а уље се користи искључиво у сировом стању. Љути додаци су необавезни. Лесковачки кулинарски специјалитети се припремају на отвореном жару, на ћумуру, што им обезбеђује изузетан укус и сочност.
Познато је да су пре рата ћевабџије из Лесковца, мајстори у спремању ћевапчића, слали свеже кобасице ескпресним возовима у разне крајеве. У то време месо за ћевапчиће се сецкало на пању и од њега је спреман роштиљ. Сецкано је специјалним великим сатарама углавном јунеће месо. У историји Лесковца име Миодрага Глигоријевића Бурета[3] памтиће се као име човека који је прославио град и омогућио да Лесковац у Србији и иностранству буде познат као колевка роштиља. У многим јеловницима у земљи и иностранству упућени су његови специјалитети као што су ћевапчићи, пљескавица, уштипак и мућкалица.
Припрема меса
[уреди | уреди извор]Млевено месо се припрема тако што се насече на комаде и остави да одстоји, па се након крупног млевења опет оставља да одстоји на температури до 4°C око 24 сата, да би се затим поново самлело ситније и добро умесило уз додатак зачина и соде бикарбоне или минералне воде.[3] Од овако припремљеног меса праве се ћевапчићи, пљескавице и лесковачки уштипци.[4] Последњих деценија се додају и сојине љуспице због ниже цене, лакшег обликовања и мањег скупљања пљескавица и ћевапчића приликом печења.[5]
Месо у комадима за вешалице, ражњиће и мућкалице, такође се спрема бар један дан унапред тако што се исече, зачини и сложи и остави на истој температури.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Leskovački roštilj”. Repecisi. Приступљено 30. 1. 2019.
- ^ https://recepisi.wordpress.com/leskovacki-rostilj/
- ^ а б http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:451821-Leskovac-Pljeskavica-trazi-dva-dana
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 29. 09. 2020. г. Приступљено 16. 04. 2019.
- ^ https://magazinsana.rs/recept-za-pravo-leskovacko-rostilj-meso/
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Novi rekord na Roštiljijadi, ispečena pljeskavica od 66,1 kilograma mesa Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (24. септембар 2020)