Пређи на садржај

Линија Викторија

С Википедије, слободне енциклопедије
Линија Викторија
Victoria Line
Боја на мапи светлоплава
Година отварања 1968.
Тип линије дубинска
Возни парк 1967 Тјуб сток
Број станица 16
Дужина (km) 21
Депои Нортамберленд Парк
Путници 161.319.000 (годишње)
Линије
Лондонског метроа
  Бејкерлу
  Викторија
  Вотерлу и Сити
  Дистрикт
  Источнолондонска
  Кружна
  Метрополитан
  Пикадили
  Северна
  Хамерсмит и Сити
  Централна
  Џубили
Друге железничке линије
Транспорта за Лондон
  Докландска лака железница
  Тремлинк
Линија Викторија

Линија Викторија (енгл. Victoria Line) једна је од дубинских линија лондонског метроа. Линија је целом дужином постављена подземно и једино се депо за возове који је опслужују налази на површини.

Историја

[уреди | уреди извор]

Линија Викторија је једна од релативно најмлађих линија које функционишу у склопу лондонског метроа. Изграђена је наменски, и протеже се од југа ка североистоку Лондона. Замишљено је да се њеном изградњом смањи оптерећење на друге линије које оперишу у том подручју, посебно на Пикадили линију. Изградња је почела раних 1960-их а линија је трасирана тако да има што више заједничких станица било са постојећим линијама подземне, било са станицама Британских железница.[1] Ово је постигнуто за 15 станица, само једна станица - Пимлико - нема могућност преседања. При планирању линије пазило се и на то да, без обзира на примаран задатак, станице не буду преблизу једна другој како би возови и даље могли да развију адекватну брзину и постигну ефикасност. Све ово је представљало јединствен задатак, а посебан изазов представљала је измена постојећих станица, додавањем нових перона. На многим од тих станица, перони су постављени укосо и пруга се пресеца.

Линија је отворена по сегментима. Први сегменат, између станица Волтамстоу Централ[2] и Хајбури и Ислингтон, отворен је 1. септембра 1968.[3] Отварање није пратила никаква церемонија већ су возови почели да раде по усвојеном реду вожње,[3] први пошавши са Волтамстоу Централ у 6:30.

Званична церемонија отварања одиграла се 1971. када је и последњи сегменат линије - до Брикстона - био завршен.[3]

Возни парк

[уреди | уреди извор]
Изглед унутрашњости возова који тренутно опслужују линију

Јединственост линије Викторија свакако је у томе што је она прва потпуно аутоматизована линија на свету. Систем који омогућава аутоматизовано функционисање возова постављен је током изградње, односно у функцији је од отварања 1968. Флота линије Викторија огледа се у 43 1967 Тјуб сток возова. Сви су опремљени такозваним ATO системом (од енглеског Automatic Train Operation — Аутоматско управљање возом). Композиција се по правилу састоји од четири јединице. Улога возача је минимална. Након што је проверио да је безбедно, возач затвара врата, и притиска дугме „старт“. Уколико сигнал на семафору то дозвољава, аутоматски систем покреће воз, одржава брзину на оној прописаној за тај сегменат, и коначно, безбедно зауставља воз на следећој станици. Наравно, у случају квара аутоматског система, возач у сваком тренутку може да преузме контролу над возом. За време шпица, линију опслужује 37 возова.

Возни парк линије Викторија очекује потпуно подмлађивање у овој деценији. У склопу великог пројекта побољшања тренутних возних паркова и инфраструктуре (у вредности од 10 милијарди фунти), Транспорт за Лондон ће до 2012. заменити све возове серије 1967 Тјуб сток. Конструисање њихових замена поверено је Бомбардијер Транспортејшну (Bombardier Transportation) који ће 2006. завршити рад на прототипу нове серије возова - 2009 Тјуб сток. Ови прототипови ће ући у процес тестирања на линији Викторија 2008, а у периоду између 2009. и 2012. они ће у потпуности заменити постојећи возни парк.

Географски верна шема линије Викторија
Станица Слика Отворен Почетак услуге на линији Размене Координате
Walthamstow Central London Overground 26 April 1870[2] 1 September 1968 Weaver line 51° 34′ 59″ N 000° 01′ 11″ W / 51.58306° С; 0.01972° З / 51.58306; -0.01972 (01 - Walthamstow Central station)
Blackhorse Road London Overground 19 July 1894[2] Suffragette line 51° 35′ 13″ N 000° 02′ 29″ W / 51.58694° С; 0.04139° З / 51.58694; -0.04139 (02 - Blackhorse Road station)
Tottenham Hale National Rail 15 September 1840[2] National Rail 51° 35′ 18″ N 000° 03′ 35″ W / 51.58833° С; 0.05972° З / 51.58833; -0.05972 (03 - Tottenham Hale station)
Seven Sisters London Overground National Rail 22 July 1872[2] Weaver line and National Rail 51° 34′ 56″ N 000° 04′ 31″ W / 51.58222° С; 0.07528° З / 51.58222; -0.07528 (04 - Seven Sisters station)
Finsbury Park National Rail 1 July 1861[2] Piccadilly line (CPI)[3] and National Rail 51° 33′ 53″ N 000° 06′ 23″ W / 51.56472° С; 0.10639° З / 51.56472; -0.10639 (05 - Finsbury Park station)
Highbury & Islington London Overground National Rail 26 September 1850[2] Mildmay line, Windrush line and National Rail (CPI)[3] 51° 32′ 45″ N 000° 06′ 18″ W / 51.54583° С; 0.10500° З / 51.54583; -0.10500 (06 - Highbury & Islington station)
King's Cross St Pancras National Rail 10 January 1863[2] 1 December 1968 Circle, Hammersmith & City, Metropolitan, Northern and Piccadilly lines; National Rail and Eurostar 51° 31′ 49″ N 000° 07′ 27″ W / 51.53028° С; 0.12417° З / 51.53028; -0.12417 (07 - King's Cross St Pancras tube station)
Euston London Overground National Rail 12 May 1907[2] Northern line (CPI with Bank branch),[3] Lioness line and National Rail 51° 31′ 42″ N 000° 07′ 59″ W / 51.52833° С; 0.13306° З / 51.52833; -0.13306 (08 - Euston tube station)
Warren Street 22 June 1907[2] Northern line 51° 31′ 29″ N 000° 08′ 18″ W / 51.52472° С; 0.13833° З / 51.52472; -0.13833 (09 - Warren Street tube station)
Oxford Circus 30 July 1900[2] 7 March 1969 Bakerloo (CPI)[3] and Central lines 51° 30′ 55″ N 000° 08′ 30″ W / 51.51528° С; 0.14167° З / 51.51528; -0.14167 (10 - Oxford Circus tube station)
Green Park 15 December 1906[2] Piccadilly and Jubilee lines 51° 30′ 24″ N 000° 08′ 34″ W / 51.50667° С; 0.14278° З / 51.50667; -0.14278 (11 - Green Park tube station)
Victoria National Rail (Airport interchange Trains to Gatwick) 1 October 1860[2] Circle and District lines and National Rail 51° 29′ 48″ N 000° 08′ 41″ W / 51.49667° С; 0.14472° З / 51.49667; -0.14472 (12 - London Victoria station)
Pimlico 14 September 1972[2] Н/Д 51° 29′ 22″ N 000° 08′ 00″ W / 51.48944° С; 0.13333° З / 51.48944; -0.13333 (13 - Pimlico tube station)
Vauxhall National Rail 11 July 1848[2] 23 July 1971 National Rail, London River Services (St George Wharf Pier)[4] 51° 29′ 07″ N 000° 07′ 22″ W / 51.48528° С; 0.12278° З / 51.48528; -0.12278 (14 - Vauxhall station)
Stockwell 4 November 1890[2] Northern line (CPI)[3] 51° 28′ 21″ N 000° 07′ 20″ W / 51.47250° С; 0.12222° З / 51.47250; -0.12222 (15 - Stockwell tube station)
Brixton National Rail 23 July 1971[2] National Rail (within a 100 m (330 ft) walking distance) 51° 27′ 45″ N 000° 06′ 54″ W / 51.46250° С; 0.11500° З / 51.46250; -0.11500 (16 - Brixton tube station)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Horne, Mike (2005). The Victoria Line: An Illustrated History. Capital Transport. стр. 26. ISBN 1-85414-292-5. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ Butt, R. V. J. (1995). The directory of railway stations: details every public and private passenger station, halt, platform and stopping place, past and present. Sparkford, Somerset: Stephens. ISBN 978-1-85260-508-7. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж The Story of London's Underground. ISBN 978-1-85414-341-9. 
  4. ^ „MBNA Thames Clippers Timetable” (Timetable). 21. 5. 2018. Архивирано (PDF) из оригинала 14. 9. 2018. г. Приступљено 14. 9. 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  • Victoria Line Линија Викторија на званичном сајту лондонског метроа.