Локалитет Црквина, Благај Ријека, Дервиши
| Црквина код Старог града, Благај | |
|---|---|
| Опште информације | |
| Место | Благај Јапра |
| Општина | Нови Град |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Врста споменика | Црква |
| Надлежна установа за заштиту | Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске |
Сјеверно од тврђаве Благај, на широком пољу подно ње, се налази локалитет “Црквина” гдје су евидентирани остаци цркве. Сматра се да је ријеч о капели у коју су се сахрањивали кнезови Благајски. [1]
Историја и истраживања
[уреди | уреди извор]У питању је благајска жупна црква светога Јураја, која се први пут спомиње у попису Ивана, горичког архиђакона, 1334. године. Спомињањем жупника у Благају потврђено је постојање тамошње цркве и у попису жупника Загребачке бискупије из 1501. године. На том локалитету је пронађено и 15 надгробних плоча, од којих су сачувана два фрагмента и налазе се у Земаљском музеју у Сарајеву.
Од почетка 15. вијека постаје ходочасничко средиште, у које се највише долазило за празник безгрешног зачећа Блажене Дјевице Марије, који се слави 8. децембра. Боравећи на црквеном сабору у Констанци, кнез Ладислав Благајски замолио је папу Мартина V да булом одреди да ће сви ходочасници који посјете Благај на празник добити потпуни опрост од гријеха. 10. маја 1418. папа Мартин V је објавио тај указ.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Кекез, Хрвоје (04. 06. 2013). „Knezovi Blagajski i tvrdi grad Blagaj nakon osnutka Jajačke banovine 1464. godine” (PDF). Приступљено 23. 9. 2018.
