Пређи на садржај

Лудовико II од Салуца

С Википедије, слободне енциклопедије
Лудовико II од Салуца
Лудовико II од Салуца
Датум рођења(1438-03-23)23. март 1438.
Место рођењаSaluzzo
Датум смрти27. јануар 1504.(1504-01-27) (65 год.)
Место смртиЂенова
СупружникМаргарета од Фоа Кандала, Јована Палеолог
РодитељиЛудовико I од Салуца
Isabella Palaiologina of Montferrat

Лодовико II од Салуца, или Лудовико II дел Васто (Салуцо, 23. март 1438 – Ђенова, 27. јануар 1504. године), био је маркиз од Салуца ​​од 1475. године, до своје смрти.

Биографија

[уреди | уреди извор]
Грб куће Дел Васто

Син маркиза Лудовика I од Салуца ​​(1406-1475) и маркизе Изабеле Палеолог (1427-1470), кћерке Јована Јакова, маркиза од Монферата, носио је титулу грофа од Кармањоле до 1475. године, када је дошао на власт у маркизату.

Маркиз од Салуца

[уреди | уреди извор]

Мудра очинска политика равнотеже поништена је несрећним војним походом на војводу Карла I Савојског 1487. године: Салуцо је после разних догађаја, који су довели и до тога да је одузет маркизу, почео опасно да опада. Након смрти војводе Карла I, преузео га је[1] маркиз Лудовико II, али је велики део његове прошле славе сада изгубљен.

Када је краљ Шарло VIII од Француске дошао у Италију, кренуо је за њим, помажући његовој војсци у бици код Форнова. Луј XII је тада напао и освојио Милано, маркиз Лудовико II га је пратио, такође се упуштајући у борбе против Шпанаца у Напуљу. Очајна економска ситуација коју су оставили војни трошкови ратова маркиза Лудвига II зауставила је сваки покушај економског опоравка.[2]

„Кавалото“ ковнице Кармањоле (1475. године) са ликом маркиза Лудовика II.

Маркиз је умро у Ђенови, у доби од 66 година, 1504. године: државно намесништво за његовог малолетног сина Микелеа Антонија преузела је Лудовикова мајка и друга жена, маркиза Маргарета од Фоа Кандала, енергична и снажна жена.[3]

Погребни споменик

[уреди | уреди извор]

Погребни споменик маркиза Лудовика II данас се налази унутар цркве Сан Ђовани у Салуцу, коју је наручила његова супруга маркиза Маргарита 1504. године, а направљен је од белог мермера Паезана, око 1508. године, од стране ломбардског вајара Бенедета Бриоска. У супротној ниши требало је да се налази ковчег маркизе која је, међутим, умрла и сахрањена је у Француској.[4]

Гробница маркиза Лудовика II, у цркви Сан Ђовани (Салуцо)

Маркиз Лудовико II је такође био одговоран за изградњу катедрале Салуцо, у пијемонтском касноготичком стилу. Био је и промотер изградње првог алпског тунела, рупе Висо, на 2880 м надморске висине, на обронцима Монвиза, како би се отворио сигуран и дуготрајан трговачки пут под називом Виа дел Сале са Дофином и Прованса. Током његове владавине, ковница Кармањоле ковала је сјајне новчиће са његовим и Маргеритиним ликом, које и даље траже колекционари.[5]

Бракови и деца

[уреди | уреди извор]

У августу 1481. године, маркиз Лудовико II се оженио својом рођаком Јованом од Монферата (1467-1490), ћерком маркиза Вилијама VIII од Монферата и унуком Гастона IV од Фоа и краљице Елеоноре од Наваре, имали су двоје деце:

  • Маргарета (1486[6] - ?), верена 27. јула 1490. године, за[7] Антонија Марију Сансеверино, затим 1496. године, за Клаудија Ђакома ди Миолана, који је умро 1497. године, (син Антелма IV барона од Миолана и Гилберте ди Полигнац, грофице Монтмаиер); удала се за Петра од Салватијера 1515. године, (Педро Лопез од Ерере, господар Ампудије и гроф од Салватијера који је умро 1524. године, шпански племић, са којим је имала сина: Атанасија Лопеза од Ерере и Салуца);
  • н.н. (мртворођен 29. децембра 1490. године).

Године 1492. маркиз Лудовико II се оженио својом другом женом Маргаретом од Фоа-Кендала, ћерком Жана де Фоа, 1. грофа од Кандејла, и грофице Маргарет де ла Поле, нећакиње Вилијама де ла Пола, 1. војводе од Сафолка и тетке Ане од Фоа-Кандала, краљица Бохемије, имали су неколико деце:

  • Микеле Антонио, маркиз од Салуца ​​и наследник маркиза Лудовика II;
  • Ђовани Лудовико, маркиз од Салуца ​​који је наследио брата маркиза Микелеа Антонија након његове смрти, свргнут је од стране Француза који су га заменили његовим братом Франческом: био је последњи члан династије (†1563. године);
  • Франческо, маркиз од Салуца, на власт је после брата маркиза Ђана Лудовика;
  • Хадријан (1499-1501);
  • Габријеле, игуман Стафарде, а затим бискуп Еиреа од 1530. до 1538. године, када је напустио црквени живот да би наследио свог брата маркиза Франческа, који је умро 1529; био је последњи маркиз од Салуца.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Comba, стр. 34
  2. ^ Muletti, стр. 57
  3. ^ Comba, стр. 88
  4. ^ MComba, стр. 129
  5. ^ Mola, стр. 4
  6. ^ Memorie storico-diplomatiche appartenenti alla cittá ed ai marchesi di Saluzzo raccolte dall'avvocato Delfino Muletti saluzzese e pubblicate con addizioni e note da Carlo Muletti. Tomo 1., Lobetti-Bodoni, 1831, pp. 370-371.
  7. ^ Memorie storico-diplomatiche appartenenti alla cittá ed ai marchesi di Saluzzo raccolte dall'avvocato Delfino Muletti saluzzese e pubblicate con addizioni e note da Carlo Muletti. Tomo 1., Lobetti-Bodoni, 1831, pp. 370-371.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • R. Comba (a cura di), Ludovico II marchese di Saluzzo, Cuneo 2005.
  • A. Mola-A.M. Faloppa, Monete dei Marchesi di Saluzzo, Saluzzo 1990.
  • D. Muletti, Storia di Saluzzo e de' suoi marchesi, tomo V, ed. anastatica, Savigliano 1986.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лудовико_II_од_Салуца&oldid=28936236”