Лукреција Палеолог
Лукреција Палеолог | |
|---|---|
.svg) | |
| Место рођења | Казале Монферато |
| Датум смрти | 1508 |
| Место смрти | Ферара |
Лукреција од Монферата (Казале Монферато – Ферара, 1508) била је италијанска племкиња.
Биографија
[уреди | уреди извор]Била је биолошка ћерка Вилијама VIII Палеолога, маркиза од Монферата. Отац јој је дао у мираз дворце Бистањо, Монастеро, Касинаско и Сан Ђорђо.[1] Године 1481. купила је Кастелето д'Орба, који је потом уступљен породици Адорно. Током рата против Млечана које је предводио војвода од Фераре Ерколе I д'Есте, Лукреција је отишла у Монферат са намером да окупи најамнике да јој притекну у помоћ. Бањолски мир из 1484. године, јој је узалуд помогао.
Умрла је у Ферари 1508. године.
Потомство
[уреди | уреди извор]Њен први брак склопљен је 11. октобра 1464. године,[2] удала се за Ђованија Бартоломеа дел Карета (?-1471[3]), маркиза од Босоласка и већ оца четири ћерке из претходног брака[4]. Нису имали деце.
Пошто је остала удовица, поново се удала 11. јуна 1472. године,[5] за Риналда д'Естеа, ванбрачног сина Никола III д'Естеа, маркиза од Фераре и Ане де Роберти. Имали су двоје деце:
- Лаура (?-1534), удала се прво 1494. године,[6] за Алфонса Калкањинија од Фераре, а затим 1505. године,[7] Ђованија Сасателија од Имоле (1480-6. јула 1539. [8]), кондотјер.
- Сигисмундо, оружник у служби Чезара Борџије.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Lucrezia del Monferrato.”.
- ^ Giuseppe Aldo di Ricaldone, Annali del Monferrato (951-1708), La cartostampa, 1972, pp. 394.
- ^ Niella Belbo
- ^ Albero genealogico dei Del Carretto. https://www.storiapatriasavona.it/storiapatria/wp-content/uploads/2016/02/Albero-genealogico-dei-Del-Carretto.pdf. Спољашња веза у
|title=(помоћ) - ^ Giuseppe Aldo di Ricaldone, Annali del Monferrato (951-1708), La cartostampa, 1972, pp. 394.
- ^ Giornale araldico, genealogico, diplomatico italiano, 1890, pp. 40.
- ^ Tiberio Papolti, Elogio di Giovanni Sassatelli, Benacci, 1840, pp. 16.
- ^ ^ Giulio Cesare Cerchiari, Ristretto storico della citta d'Imola, Sassi, 1848, pp. 173.
