Пређи на садржај

Лукреција Палеолог

С Википедије, слободне енциклопедије
Лукреција Палеолог
Место рођењаКазале Монферато
Датум смрти1508
Место смртиФерара

Лукреција од Монферата (Казале МонфератоФерара, 1508) била је италијанска племкиња.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Била је биолошка ћерка Вилијама VIII Палеолога, маркиза од Монферата. Отац јој је дао у мираз дворце Бистањо, Монастеро, Касинаско и Сан Ђорђо.[1] Године 1481. купила је Кастелето д'Орба, који је потом уступљен породици Адорно. Током рата против Млечана које је предводио војвода од Фераре Ерколе I д'Есте, Лукреција је отишла у Монферат са намером да окупи најамнике да јој притекну у помоћ. Бањолски мир из 1484. године, јој је узалуд помогао.

Умрла је у Ферари 1508. године.

Потомство

[уреди | уреди извор]

Њен први брак склопљен је 11. октобра 1464. године,[2] удала се за Ђованија Бартоломеа дел Карета (?-1471[3]), маркиза од Босоласка и већ оца четири ћерке из претходног брака[4]. Нису имали деце.

Пошто је остала удовица, поново се удала 11. јуна 1472. године,[5] за Риналда д'Естеа, ванбрачног сина Никола III д'Естеа, маркиза од Фераре и Ане де Роберти. Имали су двоје деце:

  • Лаура (?-1534), удала се прво 1494. године,[6] за Алфонса Калкањинија од Фераре, а затим 1505. године,[7] Ђованија Сасателија од Имоле (1480-6. јула 1539. [8]), кондотјер.
  • Сигисмундо, оружник у служби Чезара Борџије.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Lucrezia del Monferrato.”. 
  2. ^ Giuseppe Aldo di Ricaldone, Annali del Monferrato (951-1708), La cartostampa, 1972, pp. 394.
  3. ^ Niella Belbo
  4. ^ Albero genealogico dei Del Carretto. https://www.storiapatriasavona.it/storiapatria/wp-content/uploads/2016/02/Albero-genealogico-dei-Del-Carretto.pdf.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  5. ^ Giuseppe Aldo di Ricaldone, Annali del Monferrato (951-1708), La cartostampa, 1972, pp. 394.
  6. ^ Giornale araldico, genealogico, diplomatico italiano, 1890, pp. 40.
  7. ^ Tiberio Papolti, Elogio di Giovanni Sassatelli, Benacci, 1840, pp. 16.
  8. ^ ^ Giulio Cesare Cerchiari, Ristretto storico della citta d'Imola, Sassi, 1848, pp. 173.