Макариос III

Макариос III Μακάριος Γ΄
Архиепископ Макариос у својству председника у Њујорку, САД, 1962.
Лични подаци
Име при рођењу	Михаил Христодулу Мускос Μιχαήλ Χριστοδούλου Μούσκος
Датум рођења	(1913-08-13)13. август 1913.
Место рођења	Панаја, Османско царство
Датум смрти	3. август 1977.(1977-08-03) (63 год.)
Место смрти	Никозија, Кипар
Узрок смрти	Инфаркт
Народност	Грк
Религија	православље
Универзитет	Универзитет у Атини Универзитет у Бостону
Професија	Свештеник
Политичка каријера
Политичка странка	Независни политичар
Мандати 1. председник Кипра 16. август 1960 — 15. јул 1974. Потпредседник Фазил Кучук (1959–1973) Рауф Денкташ (1973–1974) Претходник Позиција успостављена Наследник Никос Сампсон (de facto) 7. децембар 1974 — 3. август 1977. Претходник Глафкос Клеридес Наследник Спирос Кипријану Архиепископ Кипра 18. септембар 1950 — 3. август 1977. Претходник Макариос II Наследник Хризостомос I
Потпис

Макариос III (грч. Μακάριος Γ; Панаја, 13. август 1913 — Никозија, 3. август 1977), рођен као Михаил Христодулу Мускос (грч. Μιχαήλ Χριστοδούλου Μούσκος), био је архиепископ Кипарске православне цркве (1950—1977) и први председник Кипра од 1960. до смрти 1977. Током своја 3 председничка мандата је преживео 4 покушаја атентата, и државни удар у 1974. години. Грци са Кипра га сматрају за оца нације, или "Етнарха".

Биографија

Рођен је 13. августа 1913. године у селу Панаја. Током Другог светског рата, студирао је теологију и право на Универзитету у Атини, где је дипломирао 1942. године. Након рата подупирао је политику енозис, уједињење Кипра са Грчком.

Године 1950. постао је архиепископ Кипра и постао веома утицајан међу грчком заједницом на острву. До 1955. на Кипру су ескалирале побуне против британске колонијалне власти, па је гувернер острва протерао Макариоса. Након годину дана егзил му је завршио, али и даље није смео да се врати на Кипар, па је отишао у Атину. Како су преговори о давању независности Кипру напредовали, Макариос се вратио у Никозију 1959. године. Крајем 1959. Уједињено Краљевство, Грчка и Турска споразумеле су се o независности Кипра, a Макариос је 13. децембра изабран је за будућег председника Кипра.

Након што је Кипар 1960. године стекао независност, Макариос је водио политику одржавања добрих односа са Грчком и Турском и био значајна личност у Покрету несврстаних.

Макариос III у посети Београду

С временом су се на Кипру појавили проблеми у односима између кипарских Грка и Турака. Године 1967, у Грчкој је на власт дошао тзв. „режим пуковника“, што је узроковало напетости између Кипра и Грчке. Од 1971, међуетнички инциденти на Кипру били су све чешћи. Генерал Георгиос Гривас је организовао герилу, чији је примарни циљ био збацивање Макариоса с власти. Гривас је умро 27. јануара 1974, али су упркос Макариосовој понуди амнестије герилци наставили борбу против њега.

Државни удар на Кипру извршен је 15. јула 1974, а Макариос отишао у егзил у Лондон. Турска је удар искористила за окупацију северног Кипра од 20. јула, под изговором заштите турског становништва, приликом чега је извршено етничко чишћење тог дела острва. Три дана после инвазије, диктатура у Грчкој је пропала, али је Макариос остао у Лондону још пет месеци.

Након повратка на Кипар, радио је на уједињењу острва, али безуспешно. Кипар је до данас остао подељен на два дела.

Макариос III умро је неочекивано, од срчаног удара, 3. августа 1977. године. Сахрањен је у гробници у планини Тродос, крај Кикос манастира.

Литература

• Christopher Hitchens (1984). Cyprus. Quartet Books. .
• Glafkos Klerides, My Deposition, Alithia Publishing 1992.
• John Reddaway, Burdened with Cyprus: The British Connection, Weidenfeld & Nicolson 1986.
• P.N. Vanezis, Makarios: Faith & Power, Abelard-Schuman 1971.
• Ange S. Vlachos, „Graduation 1974,”. Oceanis. . 2001.
• Nigel West (Rupert Allason), The Friends: Britain's Post-War Secret Intelligence Operations, Coronet 1990.