Пређи на садржај

Максимилијан II Емануел

С Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили другу особу, погледајте чланак Максимилијан II, цар Светог римског царства.
Максимилијан II Емануел
Максимилијан II Емануел
Лични подаци
Датум рођења(1662-07-11)11. јул 1662.
Место рођењаМинхен, Кнежевина Баварска, Свето римско царство
Датум смрти26. фебруар 1726.(1726-02-26) (63 год.)
Место смртиМинхен, Кнежевина Баварска, Свето римско царство
Породица
СупружникMaria Antonia of Austria, Тереза Кунигунда Собјеска
ПотомствоКарло VII, цар Светог римског царства, Joseph Ferdinand, Prince of Asturias, Клеменс Аугуст од Баварске, Јохан Теодор од Баварске, Фердинанд Марија Иноценц од Баварске, Марија Ана од Баварске, Philipp Moritz von Bayern, Emmanuel-François-Joseph de Bavière
РодитељиФердинанд Марија, изборник Баварске
Хенријета Аделаида од Савоје
ДинастијаВителсбах
Изборник Баварске
ПретходникФердинанд Марија, изборник Баварске
НаследникКарло VII, цар Светог римског царства

Максимилијан II Емануел или Максимилијан Баварски (нем. Maximilian II. Emanuel; Минхен, 11. јул 1662 — Минхен, 26. фебруар 1726) је био владар Баварске из династије Вителсбах и кнез-изборник Светог римског царства. Био је и последњи гувернер Шпанске Низоземске и војвода од Луксембурга. Освојио је Београд 1688. године.[1][2]

Детињство и младост

[уреди | уреди извор]

Рођен је у Минхену као син Фердинанда Марије, изборника Баварске и Анриете Аделаиде од Савоја. Са мајчине стране деда му је био Виторио Амедео I од Савоје, а бака му је била Кристина Марија, друга ћерка француског краља Анрија IV. Још док је био малолетан 1679. наследио је положај кнеза-изборника Баварске.

Ратови против Османског царства и Француске

[уреди | уреди извор]

До 1683. године следио је војну каријеру. Борио се 1683. године приликом турске опсаде Беча. Вратио се у двор и оженио се Маријом Антонијом, кћерком Леополда I. Његова слава је била осигурана, када је 1688. године ослободио Београд од Турака. У Рату Велике алијансе борио се на страни Хабзбурговаца, а као царев зет именован је за гувернера Шпанске Низоземске.

Гувернер Шпанске Низоземске

[уреди | уреди извор]

Максимилијан је као гувернер био покровитељ уметности и сакупио је бројна холандска и фламанска платна за колекцију од Вителсбахових. Те године када је именован за гувернера умрла му је супруга Марија Антонија. Оженио се 1694. године Терезом Куненгундом Собјески, ћерком пољског краља Јана III Собјеског. Тада је постојала могућност да се умеша у пољску политику, али он се више интересовао Западном Европом.

Рат за шпанско наслеђе

[уреди | уреди извор]

Максимилијанов први син Јозеф Фердинанд од Баварске је умро 1699. године. Био је већ именован за наследника шпанске круне по вољи шпанског краља Филипа IV од Шпаније. Рат за шпанско наслеђе је избио 1701. године. До тога времена Максимилијан је створио план да истисне Хабзбурге и да династија Вителсбах постане главна у Светом римском царству. Да би то остварио ушао је у савез са Француском против Хабзбурга. Међутим његови планови су осујећени 1704. године након катастрофалног пораза у бици код Блиндхајма. Тада је морао да евакуише свој двор и побегне у Холандију. Фамилија му се раздвојила, а синови су били заробљени неколико година у Аустрији. Баварску су поделиле Аустрија и изборник Палатината. Баварци су подигли устанак против аустријске царске војске, али устанак је угушен у крви. Поново је Максимилијан бежао у Холандију након битке код Рамилијеа 23. маја 1706. године. Нашао је уточиште на француском двору у Версају. Французи су му 1712. године дали Луксембург и Намир због његових заслуга за Француску. Рат се коначно завршио 1713. године споразумом у Утрехту. По том споразуму Максимилијану Емануелу је враћена Баварска. Тек 1715. године поново се ујединио са целом породицом.

Последње године у Баварској

[уреди | уреди извор]

У Баварској је опет био покровитељ уметности и више него раније. Старију Нимфенбург палату је проширио, а саградио је и нову Шлајсхајм палату. Године 1724. основао је савез свих линија Вителсбах династије. Шеснаест година након његове смрти оствариле су се тежње Вителсбаха. Изумрла је мушка линија Хабзбургових. Његов син Карло VII Алберт оженио се кћерком цара Јозефа I и изабран је 1742. године за цара Светог римског царства. Карло Алберт је 1745. умро током Рата за аустријско наслеђе и након тога царску круну је преузео Франц I, супруг Марије Терезије.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
8. Вилхелм V, војвода Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Максимилијан I, изборник Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Ренате од Лорене
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Фердинанд Марија, изборник Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Фердинанд II, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Марија Ана од Аустрије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
11. Марија Ана од Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Максимилијан II Емануел
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Карло Емануел I, војвода Савоје
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Виторио Амедео I, војвода Савоје
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Catherine Michelle of Spain
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Хенријета Аделаида од Савоје
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
14. Анри IV
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Кристина Марија од Француске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
15. Марија Медичи
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Maximilian II Emanuel elector of Bavaria”. Britannica. Приступљено 25. 1. 2021. (језик: енглески)
  2. ^ „Maximilian II Emanuel, Elector of Bavaria”. British Museum. Приступљено 25. 1. 2021. (језик: енглески)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Максимилијан II Емануел на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Максимилијан_II_Емануел&oldid=25912790”