Мала пијаца (Београд)
Мала пијаца (Мали пијац) | |
|---|---|
 Мали пијац, из 1914. године разгледница | |
| Административни подаци | |
| Град | Београд |
| Општина | Општина Београдска, кварт Савамалски |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 49′ 09″ С; 20° 27′ 27″ И / 44.81910° С; 20.45742° И |
  Мала пијаца (Мали пијац) Мала пијаца (Мали пијац) на карти Града Београда | |
Мала пијаца (Мали пијац) основана је у првој половини 19. века у кварту Савамалски у Београду. Налазила се између хотела Бристол и Београдске задруге до Јаворске улице, данашња Улица Светозара Радића, све до дрвара.[1]
Историја
[уреди | уреди извор].JPG)
Мала пијаца је често у народу називана Мали пијац. Налазила се у близини реке Саве често је плављена.[2]
Поплаве су одавно ушле чак и у кафанску поезију, па су сви градски боеми знали и певали песму Београдски Мали пијац потопила Сава. Мали пијац налазио се у околини данашњег хотела Бристол, а изливање Саве на њеној десној обали, пре Другог светског рата, била је уобичајена појава.
| „ | Мали пијац, ето тако Потопила Сава; |
” |
Године 1864. Мала пијаца је променила назив у Пијаца Светог Николе.[3]
Изглед Мале пијаце
[уреди | уреди извор]На Малој пијаци су се окупљали трговци са свих страна и дуго је била синоним за целокупну београдску трговину.[4] Због честих поплава је затворена.[5]
Крст са Малог пијаца
[уреди | уреди извор]
На средини те пијаце дуго се налазио један крст од црвеног мермера ограђен гвозденом оградом. Тај крст је подигао о свом трошку београдски трговац Ћира Христић, као знак да се улази у хришћанску државу. Крст је подигнут у знак сећања на Карађорђеве устанике.[6] У близини је била и кафана Спуж, мала лађарска кафана названа по лађарском знаку (спужасти кљун лађе).
[7] Постављен је децембра 1862. године и као симбол победе над Турцима.
Године 1909. је уклоњен са тог места и пребачен у парк код хотела Бристол где се и данас налази.
Занимљивости
[уреди | уреди извор]- У Београдским општинским новинама објављено је који делови вароши су у систему чишћења. Кад је реч о Малој пијаци чисти се цео калдрмисан простор све до дрварских плацева.[8]
- Одношење ђубрета из кварта Савамалског, са Мале пијаце је понедељком, као и у улицама Савска, Краљева Марка, Мајданска.[9]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Шетња кроз стари Београд. - У: Београдске општинске новине, 1. новембар 1939, страна 691
- ^ „Београд некад и сад”. Град Београд. Приступљено 6. 6. 2019.
- ^ Београдско насеље и прво именовање улица у њему / Бранко Перуничић. - Београд : [б.и.], 1967. - Стр. 99-125 ; 25 cm. - Резиме на франц. језику. - П.о.: Годишњак града Београда; 14, 1967.COBISS.SR 517350756
- ^ Вера Павловић Лончарски: Мали пијац на Сави крајем 19. и почетком 20. века. - У: Наслеђе, (2006), број 6, стр:107—118
- ^ Тодоровић, Миленко. Београд кога више нема. Београд: Политика. стр. 39.COBISS.SR 80515079
- ^ „Парк на раскршћу путева и историје”. Политика. Приступљено 7. 6. 2019.
- ^ „Београдске кафане”. Код кицоша. Приступљено 6. 6. 2019.
- ^ Јавне површине које општински повлашћеник чисти. - У: Београдске општинске новине, 5. октобар 1889.
- ^ Изношење ђубрета. - У: Београдске општинске новине, 3. јул 1888, стр: 175-176