Малгаши
| Foko Malagasy | |
|---|---|
 Малгашка породица | |
| Укупна популација | |
| 20 милиона | |
| Региони са значајном популацијом | |
 Мадагаскар | |
| Језици | |
| малгашки језик, француски језик | |
| Религија | |
| анимизам, протестантизам, католицизам, ислам | |
| Сродне етничке групе | |
| остали аустронезијски народи, банту народи |
Малгаши[1] или Малгашани[1] (фр. Malgache, малг. Foko Malagasy) су аустронезијски народ сродан Малајцима, чија је матична земља острво Мадагаскар. Воде порекло од аустронежанских морепловаца са подручја данашњег Борнеа,[2] који су се на обалу Мадагаскара искрцали између трећег и десетог века. Малгаша има укупно око 20 милиона, од тога највише на Мадагаскару. Малгашких заједница има и у Перуу, Француској и САД. Малгаши говоре малгашким језиком, који спада у аустронезијску породицу језика, а међу њима је заступљен и француски језик због некадашње француске колонијалне власти.
У антрополошком погледу представљају мешавину монголоидних и негроидних особина, због некадашњег мешања досељених Банту црнаца и аустронежанских домородаца, што је довело до стварања данашњих Малгаша.
Генетика
[уреди | уреди извор]Према резултатима недавно спроведене генетске студије Малгашани имају мешано афричко и азијско порекло.[2] Три малгашке популације (Теморо, Везо и Микеа) поседују око 70% афричког и 30% азијског порекла.[2]
Азијски преци данашњих Малгашана, су, према овој студији највероватније аустронежански морепловци са подручја југоисточног Борнеа, претежно Дајаци и Банџарци (који су мешаног малајског и дајачког порекла).[2]
Племена
[уреди | уреди извор]
Малгашки народ се дели на племена, која се могу сврстати у две основне скупине горска и приморска племена:[3]
- Горска племена:
- Приморска племена:
- Прелазна племена:
Језик и његови дијалекти
[уреди | уреди извор]
Малгашки језик спада у аустронезијску породицу језика и њиме говори око 25 милиона људи. Он је највише сродан језицима Борнеа, нарочито маањанском језику, језику дајачког племена Маањан. Подељен је на следеће дијалекте:[4]
- Западни дијалекти:
- Антанкарана (156.000)
- Бара (724.000)
- Масикоро (550.000)
- Сакалава (1.210.000)
- Тандрој-Махафали (1.300.000)
- Цимихети (1.615.000)
- Источни дијалекти:
- Северни бецимисарака (1.270.000)
- Јужни бецимисарака (2.000.000)
- Централни (10.893.000)
- Таноси (639.000)
- Тесака (1.130.000)
Религија
[уреди | уреди извор]Малгаши су по вероисповести већином анимисти и представљају 51% Малгашана. Хришћани чине 41% становништва и подељени су на протестанте и католике (протестанти 22%, католици 19%). На северу државе постоји мала муслиманска (сунитска) заједница са око 4% припадника. Остатак чине хиндуисти, атеисти и неизјашњени.
Дијаспора
[уреди | уреди извор]Постоји малгашка заједница која живи у Француској и броји око 2.000 људи. Афро-перувијци малгашког порекла броје око 7.000 припадника,[5] док око 300 Малгаша живи у САД. Неки познати људи рођени у САД-у имају деоно или у потпуности малгашко порекло.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Српско географско друштво (1961). Гласник Српског географског друштва: Bulletin de la Société serbe de geographie, Том 41, Издања 1-2. стр. 104.
- ^ а б в г Kusuma, P. et al. Contrasting Linguistic and Genetic Origins of the Asian Source Populations of Malagasy. Sci. Rep. 6, 26066; . doi:10.1038/srep26066. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) (2016). - ^ П. Буато. Мадагаскар. „Очерки по истории мальгашской нации”. — 1961. — С. 409.
- ^ „Madagascar”. ethnologue.com.
- ^ Maidei Magirosa (26. 6. 2014). „Strong African presence in Peru”. thePatriot. Приступљено 15. 4. 2015.
Литература
[уреди | уреди извор]- Српско географско друштво (1961). Гласник Српског географског друштва: Bulletin de la Société serbe de geographie, Том 41, Издања 1-2. стр. 104.
