Мали Звечан
Мали Звечан | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
Управни округ | Косовскомитровачки |
Општина | Звечан |
Становништво | |
— 2011. | 325 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 53′ 50″ С; 20° 50′ 58″ И / 42.89722° С; 20.84944° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 549 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 38227 |
Позивни број | +381 (0)28 |
Регистарска ознака | KM |
Мали Звечан (алб. Zveçan i Vogël) је насеље у општини Звечан, Косово и Метохија, Република Србија. Мали Звечан нема основну школу, а деца одлазе у основну школу „Вук Караџић“ у Звечану, основну школу „Бранко Радичевић” и „Свети Сава” у Косовској Митровици. Од 2016. у изградњи је ново стамбено насеље Сунчана долина.
Географија
[уреди | уреди извор]Мали Звечан је на присоју брда Звечана по коме је добио назив. Да би се разликовао од индустријског насеља истог имена оно се назива Мали Звечана друго је Велики Звечан. Куће Малог Звечана подигнуте су око извора Чешме и чине насеље мање разбијеног типа. Сада се употребљава вода с три бунара. Њиве су у окућницама и по страни брда ниже кућа у Долу и на Колибинама. Ситне шуме и испаше су на брдима у Великом Звечану, Малом Звечану, Кршу, Кодру, Шпату и у долинама Рашког Потока и Оџиног Потока. Рашки Поток извире под Малим Звечаном и утиче у Ибар повише насеља Великог Звечана, а Оџин Поток постаје од извора под брдом Великим Звечаном и утиче у Кориљску Реку.
Историја
[уреди | уреди извор]На врху брда Малог Звечана има остатака темеља црквине која је, по предању, била посвећена св. Марку. И. Иванић саопштио је казивање свога пратиоца с краја прошлога века, да се у селу налази доста старог новца и да се у њему раскопао повелики златни крст.
-
Кавкаске избеглице
Село су основали Черкези, који су дошли са Кавказа преко Османскога царства на Косово након черкеско-руског рата и након руске анексије Черкесије 1864. године. На месту данашњег села било је черкеско насеље Черкеској до 1913. године Тада су се Черкези одселили за Турску, а на њихово место дошли су исте године досељеници из Раковца код Бање у копаоничкој Јошаници. Између Великог Звечана и Малог Звечана је преседлина До, на коме је гробље данашњег становништва Малог Звечана. Напуштено гробље одсељених Черкеза је непосредно до села. У гробљу је била тећија, од које сада нема никаквих остатака. Черкези су оставили у селу два бунара. Водовод и електрични уређај постављени су 1952. године.
Порекло становништва по родовима
[уреди | уреди извор]Године 1948. у селу је било 4 рода:
- Марковићи, 2 куће, слава Св. Арханђео, су досељени из Црниглаве код Бање у копаоничкој Јошаници, старином Морачани (у Црниглави и суседним селима има их око 40 кућа.
Исте године и из истог села доселили су се:[1]
- Ристовићи, 4 куће, слава Св. Лука, су Ровчани.
- Јанићијевићи, Радовићи, 3 куће, слава Краљ Дечански, су од Јанићијевића у Горњем Кориљу, досељени 1934. године, старином из пештерског села Корита.
- Павићевићи, 2 куће, слава Св. Арханђео, су Васојевићи, прешли из Трепче на десној страни Ибра.
- Бојовићи, 2 куће, слава Св. Јован, су досељени из Витакова на Рогозни, огранак су Лопаћана у колашинском селу Бубама.
- Петковић, 1 кућа, слава Св. Стеван, дед се родио у суседном Лозишту, старином из Бихора.
- Богосављевић, 1 кућа, су од Караџића у Ловцу.
- Мекоделци, Миловић, 1 кућа, Арсовић, 1 кућа, слава Митровдан, су досељени из насеља Меког Дола на Рогозни, преци из Лепосавића на десној страни Ибра.
- Лазић, слава Св.Врачи, преци из Шљивовице (Вучитрн).[тражи се извор]
Демографија
[уреди | уреди извор]Према проценама из 2009. године које су коришћене за попис на Косову 2011. године, ово насеље је имало 325 становника, већина Срби.[2][3]
Година | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2011 |
---|---|---|---|---|---|---|---|
Становништво | 84 | 79 | 143 | 137 | 115 | 105 | 325 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Петар Ж. Петровић: Рашка– издање 2010. године.
- ^ „Composition ethnique 2009”. Приступљено 10. 4. 2018.
- ^ На основу представљених података (ажурирање 2009) који су стварни и који су врло приближни са подацима који су произишли из пописа становништва 2011. као и са подацима из осталих извора, АСК је употребила податке из ажурирања 2009. године као званичне податке о процени становништва општина: Лепосавић,Зубин Поток, Звечан и северни део Митровице.