Манастир Светог Преображења Господњег

Манастир Светог Преображења Господњег
Манастир Светог Преображења Господњег
	Изглед манастира, 2007. године
Основни подаци
Тип	манастир
Јурисдикција	Српска православна црква
Епархија	Епархија канадска
Оснивање	12. јун 1994.; пре 30 година
Посвећен	Преображењу Господњем
Архитектура
Архитекта	Бранко Џелетовић
Стил	Српско-византијски
Локација
Место	Милтон
Држава	Канада

Манастир Светог Преображења Господњег је једини српски манастир на територији Канаде. Део је Епархије канадске Српске православне цркве.

Манастир се налази у области одрона Нијагаре изузетне лепоте заштићене од стране Уједињених нација. Положај манастир је такав да се налази надомак највећих онтаријских градова са значајним бројем српских колонија: пола сата вожње од Торонта на истоку, Хамилтона на југу и Киченера на западу.^[1] Манастирска црква се налази на брду које је названо Таворско брдо.

Уз манастирску цркву се налази и прво српско гробље у Канади, владичански двор, дечији простор за игру као и пикник простор са летњим павиљоном, кухињама, пецаном и спортским теренима за фудбал, одбојку и кошарку.

Манастир

Тежња српске заједнице у Канади да изграде свој манастир изражена је још у надањима светог владике Николаја (Велимировића). Реализација ових тежњи започета је формирањем самосталне епархије и доласком епископа канадског Георгија на чело епархије. Земљиште од око двадесет хектара на ком је Манастир Светог Преображења Господњег касније изграђен је пронађено и купљено почетком 1988. године. Освећење земљишта свечано је извршено 2. октобра 1988. године.^[2] Макета манастира коју је саградио сабрат манастира Каона и тадашњи секретар Епархије канадске Милутин (Кнежевић) је по први пут изложена и представљена 12. августа 1989. године.^[3]

Камен-темељац будућег манастира осветио је патријарх српски Павле, 21. октобра 1992. године. Саслуживали су митрополит црногорско-приморски Амфилохије, митрополит средњозападноамерички Христофор, митрополит новограчанички Иринеј, епископ жички Стефан, епископ нишки Иринеј, епископ канадски Георгије и епископ источноамерички Митрофан. На епархијском имању у Милтону, патријарх Павле је потписао повељу која је касније уграђена у темељ манастирске цркве.

На манастирском сабору од 7–8. августа 1993. године, епископ далматински Лонгин је, уз саслужење епископа канадског Георгија, извршио освећење Светосавског крста који је позлаћен и подигнут на куполи, 25. августа 1993. године.^[4]

Патријарх Павле је осветио и манастирску цркву на дан завршетка њене изградње, 12. јуна 1994. године. Саслуживали су митрополит средњозападноамерички Христофор, епископ нишки Иринеј, епископ славонски Лукијан, епископ канадски Георгије, епископ горњокарловачки Никанор, епископ источноамерички Митрофан, епископ британско-скандинавски Доситеј и епископ милешевски Василије. Присуствовало је око двадесет хиљада људи, а међу бројним гостима из Шведске, Аустралије, Енглеске и других земаља налазио се и принц Томислав Карађорђевић.^[5] Главни пројектант манастира био је Бранко Џелетовић, а највећи донатори Драгомир Карић и задужбинар Гојко Кузмановић.^[6] Живописање цркве започето је по њеној изградњи, а одвијало се у неколико фаза. Иконостас је урадио дуборезац Момчило Милошевић из Прељине код Чачка, а иконопис и живопис је дело Драгомира Драгана Марунића, иконографа и фрескописца из Београда, чији је син Немања Марунић учествовао у осликавању манастирске капеле. Почетком 2002. завршен је рад на фрескописању.^[7]

У манастиру се чувају делови и честице нетрулежних моштију великих хришћанских светитеља с почетка историје цркве, од првог до трећег века међу којима су: Свети Василије Велики, Свети Игнатије Богоносац, Свети Атанасије Велики, Свети Поликарп Смирнски, Свети Пантелејмон, Свети Харалампије, Свети Нектарије Егински, Света Ирина и мошти Светог Нектарија, општинског светитеља с почетка 20. века.

Важнији дани у које се у манастиру окупља велики број људи су слава манастирске капеле Света Три Јерарха (12. фебруар), слава епархијске издавачке куће Источни петак, Епархијски дан (недеља Свих Светих што је прва недеља по Духовима), Манастирски сабор (недеља уочи почетка Госпојинског поста), слава манастира Преображење Господње (19. августа) и слава епархије Покров Пресвете Богородице (14. октобра).

Владичански двор

Поред манастирске цркве на манастирском имању налази се и зграда конака са бројним садржајима као што су капела Света Три Јерарха и велика сала за даће и парастосе. У јесен 2009. поред манастирског конака изграђен je eпархијски музеј, архива и библиотека са десет хиљада књига.

Манастирско гробље

На делу имања такође се налази и прво српско гробље у Канади.^[8] До изградње манастира су Срби у вечини случајева сахрањивани на деловима општинских гробља издвојени за православне сахране као што су гробље Вудланд у Хамилтону, гробље Ландис лејн у Најагара Фолсу или гробље Јорк у Торонту зато што покрајински закони нису дозвољавали оснивање гробља у црквеним портама у 20. веку (цркве које су их имале могле су да наставе да их користе али то су углавном биле веома старе англиканске, католичке или протестантске цркве). При крају 20. века су се закони изменили а у време градње манастира, општина је одлучила да је у питању довољно велико земљиште у сеоској општини па је и гробље одобрено.

На гробљу су сахрањене многе значајне личности Епархије канадске и српске дијаспоре у Канади као што су: задужбинар манастира Гојко Кузмановић, архитекта манастира Бранко Џелетовић, секретар епархије Илија Влашић, епархијски ипођакон Тодор Тоде Манојловић, протојереј Миле Перенчевић, протојереј-ставрофор Михајло Додер и репрезентативац Канаде у фудбалу Момчило Стојановић.