Пређи на садржај

Манастир Сигурата у Дубровнику

С Википедије, слободне енциклопедије
Олтар у капели манастира Сигурата
Експонати у манастирском музеју

Сигурата је народно име за цркву и манастир Преображења Христова на Пријекому у Дубровнику, улица Од Сиерурате 13. Име се развило од латинског имена ове цркве Transfi gruratio Domini (Преображење Христово), од којег су се у дугогодишњој употреби у изговору испуштањем неких гласова - tranSfIGURATio - развили називи Сигрурат, Сикурат, Сигрурата, Сикурата. У писаним документима се први пут помиње 1. априла 1281. године.[1] Саграђена је на узвишеном месту са којега се пружа поглед на читав град. Црква Преображења Христова припада предроманичком јужнодалматинском типу једнобродних цркава са правоугаоном апсидом, појасницама и куполицом која је споља квадратична и немалтерисана. Црква је данас тробродна, а два су јој бочна брода, судећи према профилацији портала и пенђера придодана крајем 17. века, можда непосредно после земљотреса 1667. године. У овој цркви је било седиште братовштине ковача и котлара већ у 14. веку, а највероватније и од самог њеног почетка. Најстарији гроб те братовштине у овој цркви (сада испред цркве) је из 1423. године, а најмлађа 2 гроба су из 1808. (сада такође испред цркве). У овој цркви је неко време било седиште и братовштине чешљара вуне, које је заштитник свети Влахо (Власије), на што подсећа надгробна плоча са натписом: "S. DE FRATERNITA DE PETENATORI", сада испред цркве, те мала слика светог Влаха уљем на платну, сада у колекцији. Манастир је 1900. године темељито поправљен и том му је приликом дограђен још један спрат над обе зграде. Велику обнову манастир је доживео 1932. године када су му унапређена још три спрата над обе зграде.

Колекција

[уреди | уреди извор]

Унутар манастира се налази колекција уметнина.

  • предмети свакодневне употребе, ствари и алати којима су се користиле трећоредице светог Фрање које се први пут помињу 1. априла 1284. године
  • два разбоја из 18. века
  • импровизовано огњиште
  • слика светог Влаха из 19. века
  • чешљара вуне
  • гребен
  • вага ручне израде из 18. века
  • литургијски предмети
  • слике (15. -19. век)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ www3.ssfcr.org Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2014), "Музеј - Сигурата у Дубровнику", приступљено 27. августа 2014.