Пређи на садржај

Маратхи (језик)

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Марати језик)
Маратхи
Marāṭhī
मराठी, 𑘦𑘨𑘰𑘙𑘲
Маратхи у деванагарском и модском писму
Говори се уИндија
РегионМахараштра
Етничка припадностМаратхско
Број говорника
83 милиона (2011)
Л2 говорника: 120 милиона
Ранији облици
Дијалекти
Индијски знаковни систем
Званични статус
Службени језик у
 Индија
РегулишеМинистарство маратхског језика и разне друге институције
Језички кодови
ISO 639-1mr
ISO 639-2mar
ISO 639-3Или:
mar – Модерни маратхи
omr – Стари маратхи
Списак лингивста
omr Стари маратхи
Глотологmara1378  (Модерни маратхи)[2]
oldm1244  (Стари маратхи)[3]
Лингосфера59-AAF-o
  регије у којима је маратхи језик већине или плуралитета
  регије у којима је маратхи језик значајне мањине

Маратхи (मराठी, Marāṭhī)[4] је један од индоаријских језика из фамилије индоевропских језика. Њиме говори око 73 милиона људи (2007), углавном у Индији (држава Махараштра) и на Маурицијусу. Један је од 23 званична језика Индије, и један од 20 највећих језика света по броју говорника. Маратхи језик је стар бар хиљаду година. Граматика и синтакса му је изведена из, старијег, санскрита. Маратхи има трећи највећи број изворних говорника у Индији, после хиндија и бенгалског.[5] Овај језик има неке од најстаријих књижевности од свих модерних индијских језика, која датира из око 600. године.[6] Главни маратхски дијалекти су стандардни маратхи и вархадски дијалект.[7] Колски, ахирански дијалект, посебно (подручје Кандеша), агријски и малвански конкански су били под великим утицајем маратхских варијетета.

Маратхи разликује инклузивне и ексклузивне облике „ми“ и поседује тространи родни систем који поред мушког и женског карактерише и средњи род. У својој фонологији, он контрастира апико-алвеоларне са алвеопалаталним африкатима и алвеоларне са ретрофлексним латералима странама ([l] и [ɭ] (маратхска слова и ).[8]

Географска распрострањеност

[уреди | уреди извор]

Маратхи се првенствено говори у Махараштри[9] и деловима суседних држава ГујаратСурату, Вадодари), Мадја Прадеша, Гоји, Чатисгару и Карнатаки (у окрузима Белгаум и Бидар), Телангани, територији унија Даман и Диу и Дадра и Нагар Хавели.[10] Некадашњи маратхски владајући градови: Барода, Индор, Гвалиор, Јабалпур и Танџавур већ вековима имају велике популације које говори маратхи. Маратхи такође говоре и маратхски мигранти у другим деловима Индије и у иностранству.[9] На пример, људи из западне Индије, који су емигрирали на Маурицијус почетком 19. века, такође говоре маратхски.[11]

Број говорника маратхија већи је од укупног броја становника Немачке и Холандије.
Постер који приказује упоређивање говорника маратхија са Немачком и Холандијом.

Према попису становништва из 2011. у Индији је било 83 милиона изворних говорника маратхија, што га чини трећим матерњим језиком после хиндија и бенгалског. Изворни говорници маратхија чине 6,86% индијског становништва. Изворни говорници маратхија чинили су 70,34% становништва у Махараштри, 10,89% у Гои, 7,01% у Дадри и Нагар Хавелију, 4,53% у Даману и Диу, 3,38% у Карнатаки, 1,7% у Мадја Прадешу и 1,52% у Гујарату.[5]

Интернатионал

[уреди | уреди извор]

Следећа листа састоји се од укупног броја говорника маратхија широм света у издању Етнолога за 2019, језичке референце коју објављује SIL Интернашонал, са седиштем у Сједињеним Државама.[12]

Међународна географска дистрибуција према Етнологу.[13]
Земља Популација говорника Напомене
 Аустралија 13.100 2016 census
 Канада 8.300 2016 попис
 Израел 11.000 Leclerc 2018a
 Маурицијус 17.000 Leclerc 2018c
 Нови Зеланд 2.900 2013 попис
 УК 6.410 2011 попис
 САД 73.600 2015 попис

Маратхи је службени језик Махараштре и додатни службени језик на територијама уније Даман и Диу и Дадра и Нагар Хавели.[14] У Гои, конкански је једини службени језик; међутим, маратхи се исто тако може користити за све службене сврхе.[1] Маратхи је укључен међу језике који су део Осмог прилога Устава Индије, дајући му тако статус „планираног језика“.[15] Влада Махараштре је поднела захтев Министарству културе за додељивање статуса класичног језика маратију.[16]

Савремена граматичка правила која је описала институција Махараштра Сахитја Паришад и која је одобрила влада Махараштре требало би да имају предност у стандардном писаном маратхију. Традиције маратхске лингвистике и горе наведена правила дају посебан статус тацамима, речи прилагођених санскрту. Овај посебан статус очекује да се поштују правила за тацаме као на санскрту. Ова пракса пружа маратхију велики корпус санскритских речи да се носи са захтевима нових техничких речи кад год је то потребно.[17]

Поред свих универзитета у Махараштри, Универзитет Махараџа Сајаџирао Барода у Вадодари,[18] Универзитет Османија у Хидерабаду,[19] Универзитет Карнатака у Дарваду,[20] Универзитет Гулбарга у Гулбарги,[21] Универзитет Деви Ахилија у Индору[22] и Универзитет Гое у Гои[23] имају посебна одељења за више студије маратхске лингвистике. Универзитет Јавахарлал Нехру (Њу Делхи) најавио је планове за оснивање посебног одељења за маратхи језик.[24]

Маратхски дан се слави 27. фебруара, на рођендан песника Кусумаграја (Вишну Ваман Ширвадкар).[25]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в The Goa, Daman, and Diu Official Language Act, 1987 makes Konkani the official language but provides that Marathi may also be used "for all or any of the official purposes". The Government also has a policy of replying in Marathi to correspondence received in Marathi. Commissioner Linguistic Minorities, [1], pp. para 11.3 Архивирано 19 септембар 2009 на сајту Wayback Machine
  2. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Маратхи”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  3. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Стари маратхи”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  4. ^ Laurie Bauer, 2007, The Linguistics Student's Handbook, Edinburgh
  5. ^ а б „Abstract of Language Strength in India: 2011 Census” (PDF). Censusindia.gov.in. 
  6. ^ "arts, South Asian". Encyclopædia Britannica. Encyclopædia Britannica 2007 Ultimate Reference Suite.
  7. ^ Dhoṅgaḍe, Rameśa; Wali, Kashi (2009). „Marathi”. London Oriental and African Language Library. John Benjamins Publishing Company. 13: 101, 139. ISBN 9789027238139. 
  8. ^ Dhongde & Wali 2009, стр. 11–15.
  9. ^ а б „Marathi”. ethnologue.com. 
  10. ^ „C-16 Population By Mother Tongue”. censusindia.gov.in. Приступљено 3. 4. 2021. 
  11. ^ „Marathi Culture, History and Heritage in Mauritius” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 06. 12. 2020. г. Приступљено 22. 1. 2020. 
  12. ^ „Summary by language size”. Ethnologue (на језику: енглески). 3. 10. 2018. Приступљено 2019-03-12.  For items below #26, see individual Ethnologue entry for each language.
  13. ^ „Marathi”. Ethnologue (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-14. 
  14. ^ [2] Архивирано 7 новембар 2012 на сајту Wayback Machine
  15. ^ „SCHEDULE”. constitution.org. 
  16. ^ „Marathi may become the sixth classical language”. Indian Express. Приступљено 25. 6. 2017. 
  17. ^ „राज्य मराठी विकास संस्था”. Rmvs.maharashtra.gov.in. Архивирано из оригинала 10. 02. 2010. г. Приступљено 2. 6. 2018. 
  18. ^ „Dept. of Marathi, M.S. University of Baroda”. Msubaroda.ac.in. Архивирано из оригинала 4. 11. 2012. г. Приступљено 9. 5. 2013. 
  19. ^ „University College of Arts and Social Sciences”. osmania.ac.in. 
  20. ^ kudadmin. „Departments and Faculty”. kudacademics.org. Архивирано из оригинала 27. 6. 2014. г. 
  21. ^ „Department of P.G. Studies and Research in Marathi”. kar.nic.in. Архивирано из оригинала 11. 10. 2017. г. Приступљено 25. 09. 2021. 
  22. ^ „Devi Ahilya Vishwavidyalaya, Indore”. www.dauniv.ac.in. Приступљено 7. 12. 2019. 
  23. ^ „Dept.of Marathi, Goa University”. Unigoa.ac.in. 27. 4. 2012. Архивирано из оригинала 17. 5. 2013. г. Приступљено 9. 5. 2013. 
  24. ^ „01 May 1960...”. www.unitedstatesofindia.com. Архивирано из оригинала 11. 10. 2017. г. Приступљено 25. 09. 2021. 
  25. ^ „मराठी भाषा दिवस - २७ फेब्रुवारी”. www.marathimati.com. Архивирано из оригинала 25. 05. 2018. г. Приступљено 25. 09. 2021. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]