Пређи на садржај

Непалски језик

С Википедије, слободне енциклопедије
непалски
Gurkhali - नेपाली
Реч непалски, написана деванагари писмом
Говори се уНепал, Индија и Бутан
Број говорника
17 милиона (2007)
деванагари
Званични статус
Службени језик у
   Непал
 Индија (Сиким, Западни Бенгал)
Језички кодови
ISO 639-1ne
ISO 639-2nep
ISO 639-3nep
Свет који говори непалски
  Главни службени језик
  Један од службених језика
  Регије са популацијом већом од 20% али без службеног језика
{{{mapalt2}}}
Тамноцрвена значи већину, ружичаста значи мањину са више од 20 одсто говорника

Непалски језик (Gurkhali, नेपाली)[1] је језик из индоевропске породице језика. Непалски језик је матерњи језик за око половину становништва Непала, док већина осталих становника говори непалски као други језик. Овај језик се говори и на северу Индије, где је званични језик државе Сиким. Непалски језик се понекад назива гуркали или горкали, што би значило језик народа Гурка, и парбатија, „језик планина“. Кашкура је најстарији назив, што је језик народа Ка, индоаријевског народа, који је гајио пиринач у подручју западног Непала од праисторијских времена. Други традиционални језик овог подручја је камкура језик, група тибето-бурманских дијалеката из централног Непала, карактеристичних за народ Кам. Непалски је најисточнији од језика пахари, групе језика и дијалеката из подножја Хималаја. На овај језик су утицали тибето-бурмански језици и индоевропски језици. Непалски је веома сличан хиндију, али је конзервативнији, са мање персијских и енглеских позајмљеница, а више изворних израза из санскрита.

Непалским језиком говори око четвртина становништва Бутана. Непалски такође има значајан број говорника у државама Аруначал Прадеш, Асам, Химачал Прадеш, Манипур, Мегалаја, Мизорам и Утараканд.[2] У Мјанмару њиме говоре бурмански Гурци. Непалска дијаспора на Блиском истоку, у Брунеју, Аустралији и широм света такође користи овај језик.[3] Непалски говори око 16 милиона изворних говорника и још 9 милиона као други језик.

Историја

[уреди | уреди извор]

Настанак и развој

[уреди | уреди извор]
Поједностављени преглед индоаријевске језичке породице.

Рани облици данашњег непалског језика развили су се из средњеиндоаријевских апабрамских народних говора данашњег западног Непала током 10–14 века, за време краљевства Каса.[4] Језик је еволуирао из санскрита, пракрита и апабрамса.[4] Након пропадања краљевине Каса, она је подељена на Бајс Раџју (22 кнежевине) у региону Карнали-Бери и Чејбисе раџју (24 кнежевине) у региону Гандаки.[4] Верује се да је тренутно популарна варијанта непалског језика настала пре око 500 година масовном миграцијом огранка народа Кас из Карнали-Бери-Сети на исток да би се населили у нижим долинама Карналија и басена Гандаки.[5][4]

Током времена династије Сена, која је владала огромним подручјем у Терају и централним брдима Непала, непалски језик је потпао под утицај индијских језика укључујући авадхи, бхоџпури, браџ и маитхили.[4] Говорници непалског језика и сенаси су били блиско повезани, а касније је овај језик постао лингва франка у тој области.[4] Као резултат тога, граматика је постала поједностављена, речник је проширен, а његова фонологија је омекшана. Након што је синкретизован, непалски је изгубио већи део сложеног деклинационог система присутног у старијим језицима.[4] У долини Катмандуа (тада познатој као Непалска Мандала), натписи на непалском језику могу се видети из времена владавине Лакшмија Нарасиме Мале и Пратапа Мале, што указује на значајан пораст говорника непалског у долини Катмандуа.[6]

Средњенепалски језик

[уреди | уреди извор]
Бакарни натпис краља Дотија, Рајка Мандата Шахија, из сака ере 1612. на старом непалском језику користећи деванагарско писмо.

Верује се да је институционализација непалског језика почела са Шахским краљевима краљевине Горка, у савременом округу Горка у Непалу.[7] Након уједињења Непала, језик се преселио на двор Краљевине Непала у 18. веку, где је постао државни језик.[7] Једно од најранијих дела на средњем Непалу написано је за време владавине Рам Шаха, краља Горке, књига непознатог писца под називом Ram Shah ko Jivani (Биографија Рам Шаха).[7] Дело Дивиопадеш Притвија Нарајан Шаха, написано пред крај његовог живота, око 1774–75, садржи стари непалски дијалект тог доба, и сматра се првим есејистичким делом непалске књижевности.[8]

Рукопис Банубакте Ачарије Банубактина Рамајана довео је до „културног, емоционалног и језичког уједињења“ Непала.

Током овог времена Непал је развио стандардизовану прозу у Лал мохару (краљевској повељи)—документима који се односе на Непалско краљевство који се баве дипломатским списима, порезима и административним записима.[7] Језик Лал мохара је скоро модеран са неким мањим разликама у граматици и са предмодерном ортографијом.[9] Неколико промена укључујући промену Кари (करि) у Гари (गरि) и спајање Хуну (हन) са ча (छ) да би се створило хунча (हनछ) је урађено.[9] Најистакнутије дело написано у то време је Банубакта Ачаријева Банубакта Рамајана, први превод епа Рамајана са санскрита на непалски.[10] Ачаријин рад довео је до тога што неки описују као „културно, емоционално и језичко уједињење“ Непала, што је упоредиво са Притви Нарајан Шахом који је ујединио Непал.[11][12]

Модерни непалски језик

[уреди | уреди извор]
Муна Мадан Лакшми Прасад Девкоте сматра се највећим достигнућем модерне непалске књижевности.

Модерни период Непала почиње почетком 20. века.[13] Током овог времена, владајућа династија Рана је направила разне покушаје да непалски учини језиком образовања, посебно од стране Дева Шумшера и Чандре Шумшера Џунг Бахадур Ране, који су успоставили Горкапатру, односно Горка Баса Пракашини Самити.[14][15] У то време, непалски је имао ограничену литературу у поређењу са хиндским и бенгалским језицима, те је покрет нарочито у Ванарасију и Дарџилинг започет с циљем стварања униформног непалског идентитета, који је касније усвојен у Непалу након Непалске револуције 1951. и током Панчајат система.[14] Године 1957, основана је Краљевска непалска академија са циљем развоја и промоције непалске књижевности, културе, уметности и науке.[16] Током Панчајата, Непал је усвојио идеологију „Један краљ, једна одежда, један језик, једна нација“, која је промовисала непалски језик као основу за непалски национализам, и овај период се сматра златним добом непалског језика.[17][18]

У Западном Бенгалу, непалски језик је признала влада Западног Бенгала 1961. године као службени језик за округ Дарџилинг, Калимпонг и Курсеонг.[19] Покрет за непалски језик је настао у Индији током 1980-их с циљем укључивања непалског језика у Осми додатак Уставу Индије.[20] Године 1977, непалски је званично прихваћен од стране Сахитја академије, организације посвећене промоцији индијске књижевности.[21] Након што је Индија припојила Сиким, Закон о званичним језицима Сикима из 1977. године учинио је непалски једним од службених језика државе.[22] Дана 20. августа 1992. године, Лок Саба је усвојио предлог за додавање непалског језика у Осми прилог.[23]

  • намасте नमस्ते -- поздрав: „поздрављам Бога у теби“
  • тапаин ко наам ке хо? तँपाईको नाम के हो? - Како се зовеш?
  • меро наам аалок хо मेरो नाम आलोक हो - Зовем се Алок.
  • кааТхмаДау јаане бааТо дераи лаамо ча. काठमाडौँ जाने बाटो धेरै लामो छ - Пут до Катмандуа је веома дуг.
  • непалма банеко. नेपालमा बनेको - Произведено у Непалу.
  • Ма Непали ху. म नेपाली हूँ - Ја сам Непалац.
  • Пугјо. पुग्यो - Довољно је.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Nepali | Definition of Nepali by Oxford Dictionary on Lexico.com also meaning of Nepali”. Lexico Dictionaries | English (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 7. 2020. г. Приступљено 23. 7. 2020.  Непознати параметар |arhiviranjeURL= игнорисан [|arhiviranjeurl= се препоручује] (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |arhiviranjeURL= и |archive-url= (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |arhiviranjedatum= и |archive-date= (помоћ)
  2. ^ „52nd Report of the Commissioner for Linguistic Minorities in India” (PDF). nclm.nic.in. Ministry of Minority Affairs. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 5. 2017. г. Приступљено 28. 5. 2022. 
  3. ^ „Nepali language | Britannica”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 30. 7. 2022. г. Приступљено 28. 7. 2022. 
  4. ^ а б в г д ђ е Bandhu, C.M. „The Role of the Nepali Language in Establishing The National Unity and Identity of Nepal” (PDF). Digital Himalaya. The Royal Nepal Academy. Приступљено 1. 2. 2023. 
  5. ^ Wagley, Namit (14. 2. 2015). „Nepal Ka Khas Jaati”. SpotlightNepal (на језику: енглески). Приступљено 21. 2. 2023. 
  6. ^ Jain & Cardona 2007, стр. 544.
  7. ^ а б в г „शाह राजाहरूको छत्रछायामा नेपाली साहित्यको विकास” (PDF). Digital Himalaya (на језику: непалски). Ancient Nepal. 
  8. ^ „Divyopadesh can lead to national prosperity”. The Annapurna Express (на језику: енглески). Приступљено 28. 2. 2023. 
  9. ^ а б Yanjan, Yash (1999). „8”. भारतमा नेपाली भाषा र साहित्यको उत्थानमा पारसमणी प्रधानले गरेका योगदानको बिश्लेषणात्मक मुल्यांकन (Теза) (на језику: непалски). University of North Bengal. 
  10. ^ „Nepali poet Bhanubhakta Acharya's 209th birth anniversary, a peek into the 'Adikavi's' life”. ANI News (на језику: енглески). Приступљено 28. 2. 2023. 
  11. ^ Acharya, Madhu Raman (2002). Nepal Culture Shift!: Reinventing Culture in the Himalayan Kingdom (на језику: енглески). Adroit Publishers. стр. 18. ISBN 978-81-87392-26-2. 
  12. ^ Korhonen, Teppo; Ruotsala, Helena; Uusitalo, Eeva (2003). Making and Breaking of Borders: Ethnological Interpretations, Presentations, Representations (на језику: енглески). Finnish Literature Society. стр. 172. ISBN 978-951-746-467-3. 
  13. ^ „Nepali literature”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 10. 2022. г. Приступљено 23. 10. 2022. 
  14. ^ а б Pradhan, Uma (3. 12. 2020). Simultaneous Identities: Language, Education, and Nationalism in Nepal: Language, Education, and Nationalism in Nepal (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 40—60. ISBN 978-1-108-48992-8. 
  15. ^ „साझा प्रकाशन एक झलक”. Sajha Prakashan. Архивирано из оригинала 30. 10. 2021. г. Приступљено 30. 10. 2021. 
  16. ^ Whelpton, John (17. 2. 2005). A History of Nepal (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 160—170. ISBN 978-0-521-80470-7. 
  17. ^ „In Nepal, Calls Grow for the Restoration of a Hindu State”. thediplomat.com (на језику: енглески). Приступљено 1. 3. 2023. 
  18. ^ Gautam, Bhim Lal (27. 3. 2021). Language Contact in Nepal: A Study on Language Use and Attitudes (на језику: енглески). Springer Nature. стр. 30—40. ISBN 978-3-030-68810-3. 
  19. ^ Pradhan, Indramani (1997). Parasmani Pradhan (на језику: енглески). Sahitya Akademi. стр. 12. ISBN 978-81-260-0366-2. 
  20. ^ Reddy, Sunita; Guite, Nemthianngai; Subedi, Bamdev (19. 2. 2023). Ethnomedicine and Tribal Healing Practices in India: Challenges and Possibilities of Recognition and Integration (на језику: енглески). Springer Nature. стр. 150—155. ISBN 978-981-19-4286-0. 
  21. ^ Samanta, Amiya K. (2000). Gorkhaland Movement: A Study in Ethnic Separatism (на језику: енглески). APH Publishing. стр. 80—90. ISBN 978-81-7648-166-3. 
  22. ^ „The Sikkim Official Languages Act, 1977” (PDF). Government of Sikkim. 
  23. ^ „Struggle for Recognition of Nepali Language: A Brief Outline”. Sikkim Express (на језику: енглески). Приступљено 19. 10. 2022. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]