Пређи на садржај

Маргинална уметност

С Википедије, слободне енциклопедије
„Арт брут” преусмерава овде. Уколико сте тражили британски бенд, погледајте Арт брут (бенд).
Ирен-Инсталт Банд-Хejн Адолфа Волфлија,1910
Ана Земанкова, Без наслова, 1960-те
Адолф Велфли: Валдау

Маргинална уметност (фр. Art brut, енгл. Outsider Art) је назив за уметничка дела која су настала у круговима психички оболелих или других личности са друштвених маргина, а ван званичних уметничких институција.[1] Овај израз је први поменуо француски уметник Жан Дибифе.[1] У англосаксонској култури тај појам обухвата самоуке и наивне уметнике.

Доктор Валтер Моргенталер је 1921. објавио дело „Психички болесник као уметник“ (Ein Geisteskranker als Künstler). Ово дело се базирало на случају Адолфа Велфлија, психотичног болесника кога је лечио. Велфли се спонтано определио за цртање и створио 45 томова цртежа којима је описао своју животну причу. Ово дело има 25.000 страница, 1.600 илустрација и 1.500 колажа.

Жан Дибифе је инспирисан овом књигом почео да сакупља уметничка дела психички оболелих. Његова збирка носи име „Колекција сирове уметности“ (Collection de l'Art brut) и данас се налази у Лозани. Касније му се у сакупљању придружио Андре Бретон. Дибифе је сматрао да доминантна култура гуши сваки нов продор у уметности, и да је тако лишава енергије. Резултат је гушење уметничког израза. Сирова уметност је његово решење овог проблема. Само она је имуна на утицаје културе и не може бити асимилирана, јер сами уметници не могу или не желе да се асимилују.

Оваква схватања су почетком 20. века довела до настанка алтернативних уметничких покрета: кубизма, дадаизма, конструктивизма, и футуризма. Сви они су тежили да се драстично дистанцирају од традиционалне уметности. Марсел Дишан је тако фаворизовао случајност у уметности, а Пабло Пикасо је тражио инспирацију у уметности примитивних друштава и дечјим цртежима.

Термин маргинална уметност скован је 1972. године као наслов књиге критичара уметнисти Роџера Кардинала.[2] То је енглески еквивалент за арт брут (Француски: [aʁ bʁyt], „сирова уметност“ или „груба уметност“), етикету коју је 1940-их створио француски уметник Жан Дибифе да би описао уметност створену изван граница званичне културе. Дибифе се посебно фокусирао на уметност оних који су изван етаблиране уметничке сцене, користећи као пример пацијенте психијатријских болница, пустињаке и спиритуалисте.[3][4]

Маргинална уметност се појавила као успешна категорија уметничког маркетинга; у Њујорку се од 1993. одржава годишњи Сајам маргиналне уметности,[5] а постоје најмање два редовно објављена часописа посвећена овој теми. Овај термин се понекад погрешно примењује као свеобухватна маркетиншка ознака за уметност коју стварају људи који су изван главног тока „света уметности“ или „система уметничких галерија“, без обзира на њихове околности или садржај њиховог рада.[6] Специфичнији израз, „маргинална музика“, касније је прилагођен музичарима.

Уметност ментално болесних

[уреди | уреди извор]

Интересовање за уметност ментално оболелих, уз ону деце и ствараоце „сељачке уметности“, прва је показала група „Плави јахач“: [[[Wassily Kandinsky|Василиј Кандински]], Август Меке, Франц Марк, Алексеј фон Јавленски и други. Оно што су уметници приметили у раду ових група била је изражајна моћ која је настала из њиховог уоченог недостатка софистицираности. Примери овога су репродуковани 1912. године у првом и једином броју њиховог издања, Der Blaue Reiter Almanac. Током Првог светског рата, Меке је убијен у Шампањи 1914, а Марк је убијен у Вердуну 1916; празнину коју су оставиле ове смрти донекле је попунио Пол Кле, који је наставио да црпи инспирацију из ових 'примитивних'.

Интересовање за уметност пацијената у менталне болнице наставило је да расте током 1920-их. Године 1921, др Валтер Моргенталер је објавио своју књигу Ein Geisteskranker als Künstler (Психијатријски пацијент као уметник) о Адолфу Велфлију, психотичном менталном пацијенту који се налазио у његовој надлежности. Волфли се спонтано почео бавити цртањем и чинило се да га је та активност смирила. Његово најистакнутије дело био је илустровани еп од 45 томова у којем је испричао сопствену имагинарну животну причу. Са 25.000 страница, 1.600 илустрација и 1.500 колажа, то је монументално дело. Волфли је произвео и велики број мањих дела, од којих су нека продата или поклоњена. Његов рад је изложен у Фондацији Адолфа Волфлија у Музеју ликовних уметности у Берну.

Одлучујући тренутак било је објављивање Bildnerei der Geisteskranken (Уметност ментално болесних) 1922. године, од стране Ханса Принзхорна. Ово је била прва формална студија психијатријских радова, заснована на компилацији хиљада примера из европских институција. Књига и уметничка збирка привукли су велику пажњу авангардних уметника тог времена, укључујући Пола Клеа, Макса Ернста и Жана Дибифеа.[7]

Људи са извесним формалним уметничким образовањем, као и добро успостављени уметници нису имуни на менталне болести, а такође могу бити институционализовани. На пример, Вилијам Курелек, касније одликован Орденом Канаде за животно уметничко дело, као младић је примљен у Психијатријску болницу Модсли где је лечен од шизофреније.[8] У болници је сликао, стварајући Лавиринт, мрачни приказ његове измучене младости.[9] Премештен је из Модслија у болницу Нетерн од новембра 1953. до јануара 1955. да ради са Едвардом Адамсоном (1911–1996), пиониром уметничке терапије и творцем Адамсонове колекције.

Жан Дубуфе и арт брут

[уреди | уреди извор]
Поглед на музејску Колекција спољне уметности, Лозана

Француског уметника Жана Дубуфеа посебно су задивиле скулптуре душевних болесника и започео је своју колекцију такве уметности, коју је назвао арт брут или сирова уметност. Године 1948, основао је предузеће Compagnie de l'Art Brut заједно са другим уметницима, укључујући Андре Бретона и Клода Леви-Строса.[10] Колекција коју је основао постала је позната као Колекција спољне уметности, а кустос је био Славко Копач током скоро три деценије.[11] Она садржи хиљаде дела и сада је стално смештена у Лозани, Швајцарска.

Културни контекст

[уреди | уреди извор]

Интересовање за „аутсајдерске” праксе међу уметницима и критичарима двадесетог века може се посматрати као део већег нагласка на одбацивању устаљених вредности унутар модернистичког уметничког миљеа. Почетком 20. века настао је кубизам и дадаизам, конструктивистички и футуристички покрети у уметности, који су сви укључивали драматични покрет удаљавања од културних облика прошлости. Дадаиста Марсел Дишан је, на пример, напустио „сликарску“ технику да би омогућио случајним операцијама улогу у одређивању форме његових дела, или једноставно да реконтекстуализује постојеће „готове“ објекте као уметност. Уметници из средине века, укључујући Пабла Пикаса, тражили су инспирацију изван традиције високе културе, црпећи из артефаката „примитивних“ друштава, нешколоване уметности коју су стварала деца и вулгарне рекламне графике. Дубуфеово залагање за арт брут – ментално премећених и других на маргинама друштва – још један је пример авангардне уметности која доводи у питање успостављене културне вредности. Као и код анализе ових других уметничких покрета, актуелни дискурс указује на то да је арт брут урођено везан за примитивизам[10][12] због своје сличности у позајмљивању личне „депатријације“ и егзотизације познатих, али страних форми.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 71. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ Conley, Katharine (2006). "Surrealism and Outsider Art: From the ‘Automatic Message’ to André Breton’s Collection". Yale French Studies, no. 109 (2006): 129–43.
  3. ^ Cardinal, Roger (1972). Outsider Art. New York: Praeger. pp. 24–30.
  4. ^ Bibliography The 20th Century Art Book. New York, NY: Phaidon Press, 1996.
  5. ^ „Outsider Art Fair”. Outsider Art Fair. Приступљено 19. 7. 2014. 
  6. ^ „"What the Dickens is Outsider Art?" The Pantograph Punch, December 2016, retrieved 2017-01-16”. Архивирано из оригинала 01. 12. 2017. г. Приступљено 12. 05. 2023. 
  7. ^ „"Outsider Art Sourcebook" (Raw Vision, Watford, 2009, p.4)”. Архивирано из оригинала 27. 06. 2014. г. Приступљено 12. 05. 2023. 
  8. ^ Cornell case study: Early Onset Schizophrenia – William Kurelek
  9. ^ British Journal of Psychiatry (2001)
  10. ^ а б Sherman, Daniel J. (2011). French Primitivism and the Ends of Empire, 1945-1975. University of Chicago Press. стр. 12, 14, 111, 114. ISBN 9780226752693. 
  11. ^ Fabrice Flahutez, Pauline Goutain et Roberta Trapani, Slavko Kopač. Ombres et matières, Shadows and Materials, Paris : Gallimard, Hors série Connaissance, 2022 352 p. (ISBN 978-2-07-295610-2)
  12. ^ Koenig, Raphael (2018), „Art Beyond the Norms: Art of the Insane, Art Brut, and the Avant-Garde from Prinzhorn to Dubuffet” (PDF), Doctoral dissertation, Harvard University, Graduate School of Arts & Sciences., стр. 99, Приступљено 2022-12-08 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Markus Steigman/ René Zey- Lexikon der Modernen Kunst Tehniken und Stile Hamburg 2002.
  • Bandyopadhyay, S. and I. Jackson, The Collection, the Ruin and the Theatre: architecture, sculpture and landscape in Nek Chand's Rock Garden, Chandigarh Liverpool, Liverpool University Press, 2007.
  • Greg Bottoms, I Colori dell'Apocalisse – Viaggi nell'outsider art, Odoya, Bologna 2009 ISBN 978-88-6288-026-8
  • Greg Bottoms, The Colorful Apocalypse: Journeys in Outsider Art, Chicago: University of Chicago Press, 2007 ISBN 978-0-226-06685-1
  • Roger Cardinal, Art Brut. In: Dictionary of Art, Vol. 2, London, 1996, p. 515–516.
  • Marc Decimo, Les Jardins de l'art brut, Les presses du réel, Dijon (France), 2007.
  • Turhan Demirel, "Outsider Bilderwelten", Bettina Peters Verlag, 2006, ISBN 3-939691-44-5
  • Jean Dubuffet: L’Art brut préféré aux arts culturels [1949](=engl in: Art brut. Madness and Marginalia, special issue of Art & Text, No. 27, 1987, p. 31–33).
  • Hal Foster, Blinded Insight: On the Modernist Reception of the Art of The Mentally Ill. In: October, No. 97, Summer 2001, pp. 3–30.
  • Michael D. Hall and Eugene W. Metcalf, eds., The Artist Outsider: Creativity and the Boundaries of Culture Washington D.C.: Smithsonian Institution Scholarly Press, 1993. ISBN 978-1560983354
  • Deborah Klochko and John Turner, eds., Create and Be Recognized: Photography on the Edge, San Francisco: Chronicle Books, 2004.
  • John M. MacGregor, The Discovery of the Art of the Insane. Princeton, Oxford, 1989.
  • David Maclagan, Outsider Art: From the margins to the marketplace, London: Reaktion books, 2009.
  • John Maizels, Raw Creation art and beyond, Phaidon Press Limited, London, 1996.
  • John Maizels (ed.), Outsider Art Sourcebook. Raw Vision, Watford, 2009. ISBN 978-0-9543393-2-6
  • Lucienne Peiry, Art brut: The Origins of Outsider Art, Paris: Flammarion, 2001.
  • Lucienne Peiry (ed.), "Collection de l'Art Brut, Lausanne", Skira Flammarion, 2012.
  • Lyle Rexer, How to Look at Outsider Art, New York:Abrams, 2005.
  • Colin Rhodes, Outsider Art: Spontaneous Alternatives, London: Thames and Hudson, 2000.
  • Rubin, Susan Goldman. (March 9, 2004). Art Against the Odds: From Slave Quilts to Prison Paintings. Publisher: Crown Books for Young Readers. ISBN 0-375-82406-5
  • Michel Thévoz, Art brut, New York, 1975.
  • Maurice Tuchman and Carol Eliel, eds. Parallel Visions. Modern Artists and Outsider Art. Exhb. cat. Los Angeles County Museum of Art, Los Angeles, 1992.
  • Bianca Tosatti, Arte e psichiatria. Uno sguardo sottile, (in collaboration with Giorgio Bedoni), Mazzotta, Milano, 2000.
  • Bianca Tosatti, Les Fascicules de l'Art brut', un saggio sull'artista Antonio dalla Valle,2007.
  • Allen S. Weiss, Shattered Forms, Art Brut, Phantasms, Modernism, State University of New York, Albany, 1992.
  • Self Taught Artists of the 20th Century: An American Anthology San Francisco: Chronicle Books, 1998
  • Daniel Wojcik, Outsider Art: Visionary Worlds and Trauma. University Press of Mississippi, 2016.
  • Martin Mai, François (2007). Diagnosing Genius: The Life and Death of Beethoven. McGill-Queen's Press. ISBN 978-0773578791. „There is a strong possibility that he had recurrent depressive episodes, and it is also likely that he had what would now be called a bipolar disorder.” 
  • Goodnick, Paul J. (1998). Mania: Clinical and Research Perspectives. American Psychiatric Pub. стр. 15. ISBN 978-0880487283. 
  • Kyaga, Simon; Landén, Mikael; Boman, Marcus; Hultman, Christina M.; Långström, Niklas; Lichtenstein, Paul (јануар 2013). „Mental illness, suicide and creativity: 40-year prospective total population study”. Journal of Psychiatric Research. 47 (1): 83—90. ISSN 1879-1379. PMID 23063328. doi:10.1016/j.jpsychires.2012.09.010. 
  • Musgrave, George; Gross, Sally Anne (2020-09-29). Can Music Make You Sick? (на језику: енглески). University of Westminster Press. ISBN 978-1-912656-62-2. S2CID 224842613. doi:10.16997/book43. 
  • Malchiodi, Cathy (30. 6. 2014). „Creative Arts Therapy and Expressive Arts Therapy”. Psychology Today. Приступљено 12. 9. 2017. 
  • Heenan, Deirdre (март 2006). „Art as therapy: an effective way of promoting positive mental health?”. Disability & Society. 21 (2): 179—191. S2CID 43879929. doi:10.1080/09687590500498143. 
  • Folley, Bradley S.; Park, Sohee (децембар 2005). „Verbal creativity and schizotypal personality in relation to prefrontal hemispheric laterality: A behavioral and near-infrared optical imaging study”. Schizophrenia Research. 80 (2–3): 271—282. PMC 2817946 Слободан приступ. PMID 16125369. doi:10.1016/j.schres.2005.06.016. 
  • Batey M. Furnham (2009). „The relationship between creativity, schizotypy and intelligence”. Individual Differences Research. 7: 272—284. 
  • Batey M.; Furnham A. (2008). „The relationship between measures of creativity and schizotypy”. Personality and Individual Differences. 45 (8): 816—821. doi:10.1016/j.paid.2008.08.014. 
  • Furnham A.; Batey M.; Anand K.; Manfield J. (2008). „Personality, hypomania, intelligence and creativity”. Personality and Individual Differences. 44 (5): 1060—1069. doi:10.1016/j.paid.2007.10.035. 
  • Kyaga, S.; Lichtenstein, P.; Boman, M.; Hultman, C.; Långström, N.; Landén, M. (2011). „Creativity and mental disorder: Family study of 300 000 people with severe mental disorder”. The British Journal of Psychiatry. 199 (5): 373—379. PMID 21653945. doi:10.1192/bjp.bp.110.085316 Слободан приступ. 
  • Kyaga, Simon; Landén, Mikael; Boman, Marcus; Hultman, Christina M.; Långström, Niklas; Lichtenstein, Paul (јануар 2013). „Mental illness, suicide and creativity: 40-Year prospective total population study”. Journal of Psychiatric Research. 47 (1): 83—90. PMID 23063328. doi:10.1016/j.jpsychires.2012.09.010. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Маргинална уметност на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Маргинална_уметност&oldid=28373609”