Маргит Кристијан
Маргит Кристијан | |||||
---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||
Пуно име | Маргит Кристијан-Прентич | ||||
Датум рођења | 20. јун 1913. | ||||
Место рођења | Велики Бечкерек, данас Зрењанин, Аустроугарска, данас Србија | ||||
Датум смрти | 20. јануар 2008.94 год.) ( | ||||
Место смрти | Мали Иђош, Србија | ||||
Држављанство | југословенско | ||||
Спортске информације | |||||
Спорт | Мачевање | ||||
Године активности | 1930—1956 | ||||
Клуб | МК Обилић до 1941. МК Пролетер од 1945. МК Омладинац, Зрењанин данас | ||||
Награде и медаље
|
Маргит Кристијан-Прентич (1913 — 2008) била је југословенска мачевалка која се такмичила у борбама флоретом, учесница Летњих олимпијских игара 1936. и вишеструка државна првакиња. Била је члан Мачевалачког клуба „Обилић из Зрењанина, који је неколико пута мењао име. Данас се ове Омладинац.
Биографија
[уреди | уреди извор]Маргит Кристијан (1913—2008) рођена је у Велики Бечкереку. Спортом се почела бавити кад је имала 10 година. Њен отац Еуген Кристијан који се 1908. доселио у Велики Бечкерек као професор фискултуре у гимназији, следеће године отварио је школу мачевања за почетнике и опредељује се за тренерски посао. Тако је он увео своју кћер у свет мачевања. Касније је у Будимпешти постала ученица једне од најпознатијих школа мачевања „Сантели“, где се усавршава до такмичарског нивоа.
Маргит је имала и другу спортску љубав - атлетику. У току свог боравка у Будимпешти бавла се атлетиком и постизала запажене резултате. На незваничном такмичењу бацила је копље боље од тадашњег мађарског рекорда. После три недеље тренинга бацила је копље 36 метара, а тадашњи светски рекорд је износио 46 метара. Да се због породичних проблема, после 6. месеци није морала вратити у Бечкерек, можда би се бавила атлетиком.
На државном првенству 1930. у Суботици, са непуних 17 година Маргит Кристијан осваја прво месту у мачевању. Истовремено њен отац постао је апсплутни првак победивши у сва три оружја (мачу, сабљи и флорету).
Када је 1936. освојила, седми пут заредом, првенство државе, квалификовала се за одлазак на Летње олимпијске игре 1938. у Берлину. Заједно са Ивком Тавчар, биле су прве репрезентативке Југославије у мачевању на олимпијским играма. Тавчарова је испала у предтакмичењу, а Маргиз Кристијан, је прошла у четвртфинале.
У другој групи четвртфинала такмичила се са још пет мачевалки. У току такмичења жалила се централном судијском жирију због лошег суђења. Жири је усвојио жалбу и заменио судије, али то није помогло да се квалификује у полуфинале. И поред пораза Маргит Кристијан је до данашњих дана (2016) најбоље пласирана (све остале су испадале у квалификацијама) државна мачевалка на олимпијским играма.
После Другог светског рата, поред активног учешћа на такмичењима, преузела је тренерски посао покојног оца и своје искуство преносила на младе нараштаје. У периоду од 1947-1952 осваја још 4 првенства Југославије (укупно 13) и једно другом место.
Такмичарску каријеру завршила је 1956. Радила је као наставник физичког и мачевалачки тренер.
Пензионисала се 1976. и одселила у породичну кућу у Малом Иђошу, где је и умрла 2008.
Олимпијски резултати
[уреди | уреди извор]Мачевање на Летњим олимпијским играма 1936. Маргит Кристијан је била у другој групи са још 6 такмичарки. Заузимањем трећег места пласирала се у четвртфинале.
Прво коло, 2. група
[уреди | уреди извор]
|
|
Маргит Кристијан је била у другој четвртфиналној групи са још 5 такмичарки. Заузимањем петог места није успела да се пласира у полуфинале.
Четвртфинале, 2. група
[уреди | уреди извор]
|
|
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Олимпијски вековник 100 година Олимпијског комитета Србије Том 1. Београд (2010). стр. 150.
- Енциклопедија физичке културе ЈЛЗ Загреб 1977. (резултати) том 2 стр 568, 716/717.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Табеле квалификационих група”. Архивирано из оригинала 03. 02. 2012. г. Приступљено 15. 02. 2016.
- ^ „Табеле четвртфиналних група”. Архивирано из оригинала 03. 02. 2012. г. Приступљено 15. 02. 2016.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Маргит Кристијан на сајту Sports-Reference.com (архивирано)