Маргум

Маргум
	Остаци Маргума код Дубравице
	Маргум Приказ локалитета Маргум на мапи Србије
Место	Србија
Регија	општина Пожаревац у Браничевском округу
Координате	44° 42′ 45″ С; 21° 03′ 43″ И / 44.7126° С; 21.0620° И
Област	Дубравица

Маргум (лат. Margum^[1]^[2], грч. Μάργος [Márgos]) је био римски град на десној обали Велике Мораве, у близини њеног ушћа у Дунав, код Дубравице, тадашњој римској провинцији познатој као Горња Мезија. Крајем 1. века подигнут је војни логор у коме је кратко била стационирана легија Флавија IV. Каструм у Маргуму није археолошки потврђен, а о њему посредно сведоче епиграфски споменици, опеке са жигом и постојање канаба. У касној антици Маргум је обезбеђивао прелаз преко реке Дунав. У њему су се састали 434. године ромејски и хунски посланици, а 441. године освојили су га и разорили Хуни. Откривени су остаци касноантичких терми и делимично су истражене римска, рановизантијска и гепидска некропола.

Ово стратешки битно утврђење је било насељено у континуитету од праисторије до средњег века.^[3] Маргум се налазио на месту где се Велика Морава уливала у Дунав и представљао је важну геополитичку локацију у источној Европи. Ту су се укрштале највеће саобраћајнице, копнени и водени пут.^[4]

Овај град спомиње се у изворима као место убиства Карина, 284. године, које је омогућило долазак цара Диоклецијана на власт и место сукоба Сабинијана (војног намесника Илирије) и Мунда (готског савезника) 505. године.

434. године у Маргуму су се састали ромејски и хунски посланици. 441. град су разорили Хуни под вођством Атиле.

На овој локацији је постојао град и у раном средњем веку који се у изворима помиње као Моравије или Морава.

Локалитет је доста неистражен, а почетна ископавања су резултирала проналажењем керамике из свакодневног живота, римски новац, металних предмета, бронзане посуде за ливење накита, као и остатке камених пећи.^[3] На локалитету је пронађена и једна мермерна глава императора. Већа је од природне величине, што значи да је глава бога или императора пошто су њихове скулптуре једино могле да буду приказане у величини већој од природне.

Археолошка истраживања у периоду од 1948. до 1950. године, показала су да је подручје насељено у време старчевачке културе и било је значајан локалитет у време винчанске културе и свих каснијих праисторијских периода.

Насупрот града преко Дунава налазио се град Контра Маргум (лат. Contra Margum).

Референце

^ Margum Архивирано на сајту Wayback Machine (3. април 2017) dare.ht.lu.se
^ Градови и места: Горња Мезија - Доња Мезија - Дакија (Urbes et Loca: Moesia Superior - Moesia Inferior - Dacia)
^ ^а ^б Данас.рс
^ „Историја”.

Литература

Ljiljana Bjelajac, Terra sigillata u Gornjoj Meziji 1990.
Mirković, Miroslava (1968). Rimski gradovi na Dunavu u Gornjoj Meziji. Beograd: Arheološko društvo Jugoslavije.
Mirković, Miroslava (2007). Moesia Superior: Eine Provinz an der mittleren Donau. Mainz am Rhein: Zabern.

Спољашње везе

[1] Margum Архивирано на сајту Wayback Machine (3. април 2017) dare.ht.lu.se

[2] Градови и места: Горња Мезија - Доња Мезија - Дакија (Urbes et Loca: Moesia Superior - Moesia Inferior - Dacia)

[#1-3] а ^б Данас.рс

[4] „Историја”.

[1]

[2]

[3]

[4]