Марина Марковић (уметница)
Марина Марковић | |
|---|---|
| Место рођења | Београд, СР Србија, СФР Југославија |
| Занимање | Визуелна уметница |
| Награде | 2021 - Награда за цртеж "Владимир Величковић" |
Марина Марковић (Београд, 1983) је визуелна уметница. Дипломирала и магистрирала сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду. Од 2006. године интензивно излаже на разним фестивалима, сајмовима уметности, групним и самосталним изложбама широм Србије, САД, Велике Британије, Јапана, Италије, Мексика и шире.[1] Добитница је Награде „Димитрије Башичевић Мангелос” 2011. године[2] и Награде за цртеж „Владимир Величковић” 2021. године.[3]
Биографија
[уреди | уреди извор]Марина је рођена 1983. године у Београду. Дипломирала је 2008. године на Факултету ликовних уметности у Београду, у класи професора Драгана Јовановића. Магистрирала је на истом факултету. Први пут је самостално излагала 2008. године у оквиру Панчевачког бијенала (Holy Liposuction), потом у Великој галерији Дома културе Студентски град (Опаке тулумбе и даље желе моју смрт, 2008), у Дому омладине (Нећу да прогутам, 2009).[2][4] Са групом уметника иницирала је 2010. године оснивање независне уметничке асоцијације Трећи Београд. Суоснивачица је Naked Art Residency[5] Међународног програма уметника у резиденцији Гола Глава, Србија. Гостујућа је професорка на РУФА универзитету у Риму[6] и такође је заступљена у галерији „X Vitamin”[7] у Београду.
Радови (избор)
[уреди | уреди извор]Марина истиче да је тело и телесне праксе централни мотив њеног уметничког рада који се креће између бављења личним искуствима и разматрањима комплексних друштвених питања постављених у односу на тело жене. Однос према телу у њеној уметничкој пракси кретао се од објективизације сопственог тела до третмана телесних ритуала и везе између физиолошких, биолошких, психолошких и политичких искустава.
Искуство анорексије у раној младости одредило је њен правац уметничког деловања ка политикама тела, конструкцији и деконструкцији рода и сексуалности као и економији жеље. У раду Дневник анорексије[8] свакодневно је документовала период почетка стања које је започело гладовањем и опседнутошћу храном, до деветомесечног лечења анорексије у болници и периода опоравка. У раду Анорексија, пре и после[9] документовала је једногодишњи „процес” опоравка од анорексије. Тело је третирала као скулптурални материјал, док у партиципативном видео перформансу Жвакање и пљување[10] указује на спектар патолошких понашања везана за конзумирање хране.
„Не постоји стварност осим телесности, јер је женско тело праг на коме се природа и наука суочавају са културом и политиком.” - Марија Ратковић.[11]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „About – Marina Markovic” (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-09.
- ^ а б „Inspiration - Marina Marković”. archive.mangelosnagrada.org.rs. Приступљено 2024-12-09.
- ^ „Награда за цртеж Фондације Владимир Величковић додељена је и Милици Лазаревић – ФПУ”. www.fpu.bg.ac.rs (на језику: српски). 2021-12-20. Приступљено 2024-12-09.
- ^ „Marina Marković”. Secondary Archive (на језику: пољски). Приступљено 2024-12-09.
- ^ „Rivet”. rivet.es (на језику: енглески). 2018-12-15. Приступљено 2024-12-09.
- ^ „RUFA - Rome University of Fine Arts | Ino edukacija”. www.inoedukacija.com (на језику: српски). Приступљено 2024-12-09.
- ^ „X Vitamin” (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-09.
- ^ „Anorexia Diary – Marina Markovic” (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-09.
- ^ „Anorexia: Before and After – Marina Markovic” (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-09.
- ^ „Chewing and Spitting – Marina Markovic” (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-09.
- ^ „There Is No Reality Besides Corporeality – Marina Markovic” (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-09.
