Пређи на садржај

Марија Сибила Меријан

С Википедије, слободне енциклопедије
Марија Сибила Меријан
Лични подаци
Датум рођења(1647-04-02)2. април 1647.
Место рођењаФранкфурт, Свето римско царство
Датум смрти13. јануар 1717.(1717-01-13) (69 год.)
Место смртиАмстердам, Холандија

Марија Сибила Меријан (нем. Maria Sybilla Merian) била је швајцарска природњакиња и научна илустраторка која је проучавала биљке и инсекте и илустровала их у детаљима. Њена пажљиво запажања и документација о метаморфози лептира учинила су је познатом. Марија Сибила Меријан је рођена 2. априла 1647. у Франкфурту, тада слободном граду Светог римског царства у породици швајцарског издавача Матеуса Меријана Старца. Њен отац је умро три године касније, а мајка јој се опет удала за сликара Јакоба Марела. Он ју је привукао да слика. У тринаестој години, већ је почела да слика прве илустрације инсеката и биљака.

"У мојој младости сам провела своје време истражујући инсекте. На почетку сам почела са свиленим црвима у мом родном граду Франкфурту. Тада сам схватила да гусенице производе предивне лептире, а да свилене бубе раде исто. Ово ме је навело да прикупим све гусенице које могу да пронађем како би видели како су се промениле". (Предговор из „Метаморфоза инсеката Суринама“)

Године 1665. удала се за Јохана Андреаса Графа из Нирнберга. Његов отац је био песник и директор једне локалне школе, једне од водећих у Немачкој у 17. веку. Две године касније добила је сина, Јохана Хелена и преселила се у Нирнберг.[1] Марија Сибила Меријан је објавила прву књигу научних илустрација , назива Neues Blumenbuch, 1675. године када је имала 28 година.[2] После 8 година сликања и учења, 1699. године , на иницијативу Корнелиса ван Ерсена ван Зомелздика, тадашњег гувернера холандске колоније Суринам, град Амстердам је наградио Марију грантом за путовање у Јужну Америку са њеном ћерком Доротеом. [3] Њено путовање , описано као научна експедиција, чини Марију вероватно првом особом "која је испланирала путовање на основу научних циљева. "[4] После две године проведене на путовању , због маларије је морала да се врати у Европу.[2][3][1] По повратку у Европу, објављује своје велико дело , Metamorphosis insectorum Surinamensium ,1705. године , због ког је и постала позната у свету илистрација. По повратку у Европу, објављује своје велико дело , 1705. године , због ког је и постала позната у свету илистрација. Због њеног пажљивог и детаљног приступа описивању и цртању метаморфозе код лептира, сматра се по мишљењу Дејвида Атенбороуа[5], за једну од најбитнијих личности које су допринеле бољем познавању и развоју ентомологије. Била је водећи ентомолог свог времена и открила је бројне чињенице о животу инсеката кроз рад на својим истраживањима.[6][7]

Суринам

[уреди | уреди извор]

Године 1669. Меријан је отпутовала у Суринам где је наставила своје радове. Радила је путујући и скицирајући локалне животиње и биљке. Такође је критиковала начин на који су се људи опходили према црначким робовима. Она је забиљежила локална имена за биљке и животиње. Две године касније епидемија малерије ју је натерала да се врати у Холандију. У Холандији је продавала примерке које је сакупила и објавила је збирку о животу у Суринаму. 1705. је објавила књигу "Metamorphosis Insectorum Surinamensium" о метаморфозама инсеката у Суринаму.[1] Године 1715. претрпела је мождани удар и делимично је парализована. Болест је утицала на њену способност за рад. Марија Сибила Меријан умире у Амстердаму 1717. године. Њена ћерка Доротеа је објавила мајчину књигу "Erucarum Ortus Alimentum et Paradoxa Metamorphosis".

Рад

[уреди | уреди извор]

Меријан је радила као ботаничка уметница. Имала је живе примерке инсеката које је проучавала и пажљиво скицом приказивала метаморфозу. Карајем двадесетог века њени радови су објављени и коначно је постала призната научница. У своје време, то је било врло необично да неко може бити истински заинтересовани за инсекте, који су имали лошу репутацију и да су колоквијално назван „звери ђавола“. Као последица њиховог угледа, метаморфоза ових животиња је углавном непозната. Меријан описао живот циклусе 186 врста инсеката, нагомилавали су се докази да је у супротности са тадашњом идејом да су инсекти "рођени од блата“ спонтаном генерацијом. Рад који је Марија Сибила Меријан објавила "Der Raupen wunderbare Verwandlung und sonderbare Blumennahrung -- The Caterpillars' Marvelous Transformation and Strange Floral Foodбила" била је веома популарна у одређеним деловима високог друштва као резултат тога што је објављена на народном језику. Међутим, приметно је да је њен рад је у великој мери игнорисан од стране научника тадашњег времена, јер званични језик науке је латински.

Портрет Марије Сибиле Меријан

Њен рад је сврстава међу један од првих натуралиста да су посматрали инсекте директно. Овај приступ је дала много бољи увид у њихове животе и био је у супротности са начином на који већина научника радила у то време.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Николић, Јована (2019). „Научница која је живела од цртања”. Елементи. 19: 70—75. 
  2. ^ а б Cavna, Michael (2. 4. 2013). „Maria Sibylla Merian Doodle: Naturally, Google celebrates the artist's evergreen legacy”. The Washington Post. Приступљено 2. 4. 2013. 
  3. ^ а б GrrlScientist (2. 4. 2013). „Maria Sibylla Merian: artist whose passion for insects changed science”. The Guardian. London. Приступљено 2. 4. 2013. 
  4. ^ Reidell, Heidi (април 2008). „A Study of Metamorphosis”. Americas. 60 (2): 28—35. Приступљено 10. 8. 2015. [Претплата неопходна (помоћ)]. 
  5. ^ Natural Curiosities film, BBC
  6. ^ Kristensen, Niels P. (1999). „Historical Introduction”. Ур.: Kristensen, Niels P. Lepidoptera, moths and butterflies: Evolution, Systematics and Biogeography. Volume 4, Part 35 of Handbuch der Zoologie:Eine Naturgeschichte der Stämme des Tierreiches. Arthropoda: Insecta. Walter de Gruyter. стр. 1. ISBN 978-3-11-015704-8. 
  7. ^ Maria Sibylla Merian : Roman / Olga Pöhlmann ; [30 Abbildungen nach den Originalstichen der Maria Sibylla Merian]. - Berlin : Büchergilde Gitenberg, cop. 1935. - 223 str. : ilustr. ; 24 cm

Литература

[уреди | уреди извор]
  • de Bray, Lys. The Art of Botanical Illustration: A history of classic illustrators and their achievements. Quantum Publishing Ltd., London. 2001. ISBN 978-1-86160-425-5.
  • Patricia Kleps-Hok: Search for Sibylla: The 17th Century's Woman of Today, U.S.A. 2007. ISBN 978-1-4257-4311-6.;. ISBN 978-1-4257-4312-3.
  • Helmut Kaiser: Maria Sibylla Merian: Eine Biografie. Artemis & Winkler, Düsseldorf. 2001. ISBN 978-3-538-07051-6.
  • Uta Keppler: Die Falterfrau: Maria Sibylla Merian. Biographischer Roman. dtv, München. 1999. ISBN 978-3-423-20256-5.(Nachdruck der Ausgabe Salzer 1977)
  • Charlotte Kerner: Seidenraupe, Dschungelblüte: Die Lebensgeschichte der Maria Sibylla Merian. 2. Auflage. Beltz & Gelberg, Weinheim. 1998. ISBN 978-3-407-78778-1.
  • Dieter Kühn: Frau Merian! Eine Lebensgeschichte. S. Fischer, Frankfurt. 2002. ISBN 978-3-10-041507-3.
  • Inez van Dullemen: Die Blumenkönigin: Ein Maria Sybilla Merian Roman. Aufbau Taschenbuch Verlag, Berlin. 2002. ISBN 978-3-7466-1913-2.
  • Kurt Wettengl: Von der Naturgeschichte zur Naturwissenschaft - Maria Sibylla Merian und die Frankfurter Naturalienkabinette des 18. Jahrhunderts. Kleine Senckenberg-Reihe 46: 79 S., Frankfurt am Main 2003
  • Kim Todd: Chrysalis: Maria Sibylla Merian and the Secrets of Metamorphosis. Harcourt, USA. 2007. ISBN 978-0-15-101108-7.
  • Ella Reitsma (2008). Maria Sibylla Merian & Daughters, Women of Art and Science. Waanders. ISBN 978-90-400-8459-1. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марија_Сибила_Меријан&oldid=28696665”