Пређи на садржај

Марија од Угарске (гувернер Низоземске)

С Википедије, слободне енциклопедије
Марија од Угарске
Марија, краљица Угарске
Лични подаци
Датум рођења(1505-09-15)15. септембар 1505.
Место рођењаБрисел, Фландрија
Датум смрти18. октобар 1558.(1558-10-18) (53 год.)
Место смртиСигалес, Шпанија
Породица
СупружникЛајош II Јагелонац
РодитељиФилип I од Кастиље
Хуана I од Кастиље
ДинастијаХабзбург
НаследникАна од Чешке и Угарске

Марија од Аустрије или Марија од Угарске била је треће дете Филипа Лепог, надвојводе од Аустрије и војводе од Бургундије, и Хуане I од Кастиље. Била је сестра шпанског краља и цара Светог римског царства Карла V, и такође цара Светог римског царства, Фердинанда I. Била је удата за угарског краља, Лајоша II Јагела, који је погинуо у бици код Мохача 1526. године.

Након погибије свог супурга, краљица Марија је управљала Угарском у име свог брата и новог краља Фердинанда I. Након смрти своје тетке Маргарите, Марију је њен најстарији брат, цар Карло V, замолио да преузме управу над Низоземском и старатељство над њиховим сестричинама Доротејом и Кристином од Данске. Као гувернерска Низоземске, марија се суочила са устанцима и тешким односима са царем. Током њене управе стално је покушавала да упостави мир између цара и француског краља Франсое I. Иако никада није уживала у управљању и тражила неколико пута дозволу да се повуче, Марија је успела да створи јединство међу провинцијама, као и да им осигура нешто независности и од Француске и од Светог римског царства.[1] Након њене последње оставке, болесна краљица се преселила у Кастиљу, где је и умрла.

Како је наследила хазбзуршку усну и није изгледала нарочито женствено, Марија није сматрана лепотицом. Њени портрети и писма и коментари њених савременика нису јој давали бургундски шарм који је имала њена баба Марија од Бургундије и њена тетка Маргарита. Ипак, Марија се показала као одлучан и вешт политичар, као и покровитељ књижевности, музике и лова.[2]

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Ернест Гвоздени
 
 
 
 
 
 
 
8. Фридрих III, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Цимбарка од Мазовије
 
 
 
 
 
 
 
4. Максимилијан I Хабзбуршки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Дуарте I Португалски
 
 
 
 
 
 
 
9. Елеонора од Португалије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Елеонора Арагонска
 
 
 
 
 
 
 
2. Филип I од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Филип III од Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
10. Карло Смели
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Изабела од Португалије
 
 
 
 
 
 
 
5. Марија од Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Шарл I, војвода од Бурбона
 
 
 
 
 
 
 
11. Изабела Бурбон
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Агнес од Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
1. Марија од Угарске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Фернандо I од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
12. Хуан II од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Елеонора од Албукерка
 
 
 
 
 
 
 
6. Фернандо II од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Fadrique Enríquez de Mendoza
 
 
 
 
 
 
 
13. Хуана Енрикез
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Mariana de Cordova
 
 
 
 
 
 
 
3. Хуана I од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Енрике III од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
14. Хуан II од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Катарина Ланкастерска
 
 
 
 
 
 
 
7. Изабела I од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. John, Lord of Reguengos de Monsaraz
 
 
 
 
 
 
 
15. Изабела од Португалије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Изабела од Брагансе
 
 
 
 
 
 

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Jansen 2002, стр. 101.
  2. ^ Koenigsberger 2001, стр. 125.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]