Пређи на садржај

Марко Ивошевић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Марко Ивошевић
Датум рођења(1986-00-00)1986.
Место рођењаПанчево, СФР Југославија

Марко Ивошевић (рођен 1986) је инжењер пејзажне архитектуре, оснивач Удружења „Пагус” и директор Дома културе „29. новембар” Старчево.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 1986. године у Панчеву.[1] Завршио је Основну школу „Вук Стефановић Караџић” Старчево и Машинску школу „Панчево”, смер компјутерско конструисање.[2] Дипломирао је пејзажну архитектуру и хортикултуру на Шумарском факултету Универзитета у Београду,[2] са оценом десет.[3] Постдипломске студије је завршио радом „Пејзажна архитектура (планирање предела и пројектовање)”.[2] Мастер рад одбранио је темом „Развој културних стаза на територији јужног дела града Панчева”, који је остварио запажен утицај у струци.[1] Радио је као сарадник у настави – демонстратор на предмету „Предеона екологија” 2008—2010, сарадник у настави – демонстратор на предмету „Планирање и уређивање предела” 2010—2012. и сарадник у настави – демонстратор на предмету „Пејзажно архитектонско пројектовање 2” у оквиру пројекта „Уређење Великог ратног острва” 2011. године, на Катедри за планирање и пројектовање Шумарског факултета Универзитета у Београду.[3]

Радио је на развоју културног туризма у оквиру Туристичке организације Панчево, као начелник Савеза извиђача Србије пуних шест година[1] и као потпредседник Подмладка удружења пејзажних архитеката (ПУПА).[3] Данас ради као директор Дома културе „29. новембар” Старчево.[1]

Оснивач је Удружења „Пагус” 2015. године[4] са којим је развио прву линијску културну стазу у Србији „Културна стаза Банатске војне границе” која повезује предеоно и културно наслеђе.[1] Један је од аутора сталне поставке „Старчево кроз векове” старчевачког музеја.[1] Аутор је и коатор бројних пројеката у струци као и уметничких инсталација. Више од деценију прикупља грађу о културном наслеђу Старчева и околине.[1]

Од двадесетак израђених пројеката и студија, већина је награђена и излагана на салонима пејзажне архитектуре.[2] Од 2002. године је члан Одреда извиђача „Надел”, за чији допринос у раду је добио награду нај–волонтера за 2014. од регионалног волонтерског центра.[2] Добитник је захвалница за промоцију и едукацију из области пејзажне архитектуре и хортикултуре на Међународном сајму хортикултуре 2007. и 2008, „Награде за најбоље Панчевачке студенте” Градске управе Града Панчево 2008. и признања за победничко решење на интерном конкурсу за уређење окућнице Шумарског факултета Катредре за планирање и пројектовање 2009. године.[3]

Пројекти

[уреди | уреди извор]

Израђени пројекти и радови Ивошевића у струци:[3]

2011.

[уреди | уреди извор]
  • Улица Миријевски венац бр. 14, Општина Звездара, Београд. Главни пројекат уређења урбаног џепа. Члан пројектантског тима – Аутор пројектног решења.
  • Улица Вјекослава Ковача бр. 8, Општина звездара, Београд. Главни пројекат уређења урбаног џепа. Члан пројектанстког тима – Коаутор пројектног решења.
  • Секретаријат за заштиту животне средине града Београда. Студија „Зелени ковови Београда” – Потенцијали београда за формирање зелених кровова. Члан ауторског истраживачког тима.
  • Кров јавне гараже у ул. Вјекослава Ковача бр. 14, Општина Звездара, Београд. Идејно решење кровног врта. Коаутор решења.
  • Српска православна црквена општина Старчево, Црква Св. Пантелејмона у Старчеву. Идејно решење паркинга, дрвореда и прилаза испред Црква Св. Пантелејмона. Коаутор пројектног решења.
  • Српска православна црквена општина Старчево, Црква Св. Пантелејмона у Старчеву. Сарадник на Главном пројекту уређења порте и ограде – Коаутор пројектног решења.
  • У оквиру пројекта „Razvoj brownfield lokacija Crne Gore na primeru Cetinja”. Цетиње. Студија анализе и предлога плана развоја браунфилда, бивше фабрике обуће „Кошута”. Члан ауторског тима. Студија у целости публикована: Наслов „Brownfield lokacije Cetinje / Razvoj”, ISBN: 978-86-86625-07-6, COBISS.CG-ID 18311184. Идавач: Универзитет Црне Горе, Архитектонски факултет у Подгорици.

2010.

[уреди | уреди извор]
  • Основна школа „Вук Стефановић Караџић”, Старчево. Идејнo решење летње учионице и план санације зеленила. Члан пројектантског тима – Коаутор пројектног решења.

2008.

[уреди | уреди извор]
  • Шумарски факултет Београд. Одсек за пејзажну архитектуру и хортикултуру. Идејни пројекат уређења главног прилаза Шумарског Факултета. Коаутор пројектног решења.

Радови

[уреди | уреди извор]

Инсталације, изложбе и предавања Ивошевића:[3]

2011.

[уреди | уреди извор]
  • Галерија САНУ, Ђуре Јакшића 2, Београд. Држао презентацију студије „Зелени ковови Београда” – Потенцијали београда за формирање зелених кровова.
  • Галерија САНУ, Ђуре Јакшића 2, Београд. IV Међународни салон пејзажне арјитектуре. У оквиру салона излагао два рада.
  • Галерија О3оне, Андрићев венац 12, Београд. Изложба: „Зелена т(е)раса”, у организацији ПУПА и УПА. Учествовао у организацији изложбе и излагао један рад.
  • Шумарски факултет Београд. Студентска радионица о кровним вртовима – „Зелена т(е)раса” у организацији ПУПА. Учесник и подорганизатор радионице.
  • Шумарски факултет Београд. Учествовао у осмишљавању и извођењу инсталације „Шијемо џепове – прекрајамо град” у главном холу факултета.
  • Миксер фестивал, Житомлин, Београд. Испред шумарског факултета, Одсека за пејзажну архитектуру и хортикултуру. Учествовао у организацији, идеји и реализацији инсталације  „Шијемо џепове – прекрајамо град”.

2010.

[уреди | уреди извор]
  • Београдски фестивал цвећа, Београд, плато испред Филозофског факултета. Учествовао у идеји и реализацији инсталације „Свет је наша кућа”.
  • Студентски културни центар – СКЦ, Београд. У оквиру светског месеца пејзажне архитектуре, у организацији УПА и ПУПА. Учествовао у организацији манифестације, идеји и реализацији инсталације „Мисли глобално – делуј пејзажно”.
  • Шумарски факултет, Кнеза вишеслава 1, Београд. У оквиру обележавања дана факултета, 49 година од постојања Одсека за пејзажну архитектуру и 89 година Шумарског факултета. Организовао, учествовао у идеји и реализацији инсталације „У сусрет јубилеју”.

2009.

[уреди | уреди извор]
  • Велико ратно острво, Београд. Трећи еколошки академски камп „Сачувајмо Дунав – камп 2009”. Организатор и учесник радионице под називом „Living machines” (Живе машине – систем пречишћавања отпадних вода помоћу живих организама).
  • Мекензијева улица, Београд. Београдска интернационална недеља архитектуре (БИNА09). Излагао три рада и инсталацију „Пејзажоскоп”, на тему „Пејзажна рахитектура и град”.
  • Креативни културни клуб, Дом културе Старчево. Држао предавање на тему „Пејзажна арахитектура”.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е ж User, Super. „Nova kadrovska rešenja u kulturi nakon lokalnih izbora”. www.starcevo.org.rs (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-31. 
  2. ^ а б в г д „Lice s naslovnice: Marko Ivošević, pejzažni arhitekta”. arhiva.starcevo.org.rs. Приступљено 2024-07-31. 
  3. ^ а б в г д ђ „Marko Ivošević”. urbani džepovi beograda (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-31. 
  4. ^ „Удружење „Пагус“”. Паметно Панчево (на језику: српски). Приступљено 2024-07-31. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марко_Ивошевић&oldid=28388447”