Пређи на садржај

Марко Челебоновић

С Википедије, слободне енциклопедије
Марко Челебоновић
Марко Челебоновић сликар
Лични подаци
Датум рођења(1902-11-21)21. новембар 1902.
Место рођењаБеоград, Србија
Датум смрти23. јул 1986.(1986-07-23) (83 год.)
Место смртиСен Тропе, Француска
Потпис

Марко Челебоновић (Београд, 21. новембар 1902 — Сен Тропе, 23. јул 1986) био је српски сликар.

Биографија

[уреди | уреди извор]
Челебоновићев портрет Милана Јовановића Стојимировића

Основну школу је завршио у Београду, а средњу у Цириху и Лозани током Првог светског рата. Студије је започео 1919. у Оксфорду, а дипломирао права 1922. у Паризу. Године 1922. дошао је у вајарски студио Антоана Бурдела у Паризу са намером да се посвети вајарству, али је од 1923. почео да слика. Маја 1925. по први пут је излагао своја дела у Салону Тиљерије (Salon des Tuilleries), а у јуну исте године је отишао у Сен Тропе. Ту је радио уз Вијара, Сињака и друге. Пре Другог светског рата живео је у Сен Тропеу. Године 1937. имао је прву самосталну изложбу у Београду, док је 1938. излагао са групом „Дванаесторица“. Тих година повремено је посећивао Југославију; Београд, црногорско приморје и средњовековне манастире. Иако је живео у Француској, остао је близак са југословенским сликарима који су повремено посећивали Француску (Сретен Стојановић, Марино Тартаља, Петар Лубарда).[1]

За време рата припадао је француском покрету отпора. У периоду 1948—1960, био је професор на Академији уметности у Београду. Често је излагао у Паризу, Београду, Цириху, Женеви, Сарајеву, Скопљу и Нишу. Излагао је и на колективним изложбама југословенске уметности у Француској, Енглеској, Белгији, Италији, Холандији и Бразилу.[2][3]

Лик у огледалу VI (1972), Народни музеј Краљево

Челебоновићево дело је у стилу генерације француских уметника из 1930-их. Ипак, његова дела показују балканске и оријенталне карактеристике, нарочито у жестини употребе боје, уздржаним гестовима и масама људских фигура.[4][5]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Biografija.org, највећа база података. „Марко Челебоновић”. Biografija.org. 
  2. ^ Марко Челебоновић, Цептер музеј, Марко Челебоновић. „Марко Челебоновић”. zeptermuseum.rs. Приступљено 16. 1. 2020. 
  3. ^ Часопис Куш, Марко Челебоновић. „Три изложбе”. casopiskus.rs. Приступљено 16. 1. 2020. 
  4. ^ Спомен-збирка Павла Бељанског, Уметничка дела из колекције. „Марко Челебоновић, Жена са турбаном (1933)”. Spomen-zbirka Pavla Beljanskog. Архивирано из оригинала 28. 03. 2021. г. Приступљено 16. 1. 2020. 
  5. ^ Милетић, Миљана. „Несуђени вајар”. kulturnikisobran.com. Архивирано из оригинала 16. 01. 2020. г. Приступљено 16. 1. 2020. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Протић, Миодраг Б. (1970). Српско сликарство XX века, Том 1. - Библиотека Синтезе (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 596страна. 
  • Трифуновић, Лазар (1973). Српско сликарство 1900—1950. - Библиотека Синтезе (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 533стране. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марко_Челебоновић&oldid=28697485”