Марко (жупан)
Жупан Марко је личност из Летописа попа Дукљанина. О њему нема других изворних сведочанстава. Према поменутом Летопису, био је жупан и дворјанин дукљанског краља Константина Бодина (крај 11. века). По освајању Рашке, Бодин је ту област поверио на управу двојици својих истакнутих дворјана, жупанима Марку и Вукану. Док је Вуканова потоња владавина у Србији посведочена разноврсним подацима из византијских извора, о Марку нема помена изван Летописа попа Дукљанина.[1][2]
Претпоставке[уреди | уреди извор]
Иако о жупану Марку нема вести у другим изворима, у историографији су изношене разне претпоставке о његовој личности и тадашњим династичким односима у српским земљама. Поједини истраживачи су тако претпостављали да су Марко и Вукан били браћа, иако се њихово међусобно сродство у Летопису не помиње. На основу те претпоставке, изведена је и додатна претпоставка по којој су Вуканови синовци Урош I и Стефан Вукан били синови жупана Марка.[3]
На то су се потом надовезале и неке додатне претпоставке. Полазећи од ранијег уверења да је име Урош било мађарског порекла, неки истраживачи су креирали претпоставку о наводном мађарском пореклу мајке великог жупана Уроша I и његовог брата Стефана Вукана, која би била жена жупана Марка, као наводног управитеља северних области на граници према Угарској.[4] Пошто су новија лингвистичка истраживања показала су да је име Урош далматороманског порекла, тиме су отпале и претпоставке о наводном мађарском пореклу претпостављене супруге жупана Марка.[5]
Неки историчари су такође претпостављали да су Марко и Вукан били синови Петрислава, који се у Летопису попа Дукљанина помиње као син краља Михаила и управитељ Рашке, али о њему нема других помена у изворима, нити се у Летопису помиње да су Марко и Вукан били његови синови.[6]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Кунчер 2009.
- ^ Живковић 2009.
- ^ Живковић 2006.
- ^ Живковић 2005, стр. 9-22.
- ^ Вељковић 2009, стр. 63-94.
- ^ Fine 1991, стр. 222-223.
Литература[уреди | уреди извор]
- Вељковић, Жарко (2009). „Српско име Урош из далматског врела” (PDF). Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. 74 (2008): 63—94.
- Живковић, Тибор (2005). „Једна хипотеза о пореклу великог жупана Уроша I” (PDF). Историјски часопис. 52: 9—22.
- Живковић, Тибор (2006). Портрети српских владара (IX-XII век). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
- Живковић, Тибор (2009). Gesta Regum Sclavorum. 2. Београд-Никшић: Историјски институт, Манастир Острог.
- Калић, Јованка (1981). „Српски велики жупани у борби с Византијом”. Историја српског народа. књ. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 197—211.
- Кунчер, Драгана (2009). Gesta Regum Sclavorum. 1. Београд-Никшић: Историјски институт, Манастир Острог.
- Мијушковић, Славко, ур. (1988) [1967]. Љетопис попа Дукљанина (2. изд.). Београд: Просвета & Српска књижевна задруга.
- Mošin, Vladimir, ур. (1950). Ljetopis popa Dukljanina. Zagreb: Matica hrvatska.
- Fine, John Van Antwerp Jr. (1991) [1983]. The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.
- Шишић, Фердо, ур. (1928). Летопис попа Дукљанина. Београд-Загреб: Српска краљевска академија.